Кад под мостом жубер стоји Од младијех ђевојака, Међу њима млада Маре, Она вије три вијенца: Једнога ми брату вије, Други Петру вјеренику, Трећи млада сама себе; Који вије сама себе, Златом ми га завијаше, Шајку тицу увијаше, Шајки тици говораше: „0 Бога ти, шајка тицо! Ти прелети преко Рисна „На Петрове б'јеле дворе, Те ти виђи, што бесједе, Трепте ли му бандијере „Све бијеле и црвене, „Игра ли му пред двор коло, „Води ли му мајка коло, „Зачињу ли сестре пјесме, Веселе л' се тамо мене!"
Оиеш у очи свадбе. (Рисанска).
Бога моли прелијепа Ана:
Дај ми, Боже, очи соколове
И бијела крила лабудова,
„Да прелетим преко Рисна града, „Да ја дођем у Петрове дворе,
„Да ја видим Петра вјереника: „Јели лијеп, колико га кажу; „Јели добар, колико га фале; „Игра ли му коло пред дворове, „Води ли му коло мила мајка, „Води л’ коло, пјесме зачиње ли; „Трепте ли му пред двор бандијере, „Вију ли му свилени барјаци.” Бога моли прелијепа Ана, Бога моли, умолила га је: Бог јој даде очи соколове И бијела крила лабудова, И прелеће преко Рисна града, Она дође у Петрове дворе, Баш у дворе свога вјереника: Он је љепши, него ли га кажу; Он је бољи, него ли га фале; Игра њему коло пред дворове, И води му коло мила мајка, Коло води, а пјесме зачиње;
Трепте пред двор златне бандијере, И вију му свилени барјаци.
Кад донесу барјак из цркве. (Рисанска).
У име Бога, у час добар сунце истече, Честито ти, домаћине, у дом весеље!
6) у Србији, као и у Ерцеговини и у Црној гори, многи имућнији људи по селима имају своје барјаке, које
Одлећеше, долећеше сиви соколи, Донијеше домаћину киту маслине; 7) Честито ти, домаћине, у двор весеље! Фала тебе, сив соколе, био са срећом!
Кад се скупљају свашови. (из Барање).
Ковиље и рано босиље!
Што си зелено
Тако полегло?
Како не би зелено
вако полегло?
Синоћ мене љељен пројездио, А јутроске три добре дјевојке, Свака носи српак на рамену, Оне жању траву свакојаку, Понајвише траве дјетелине, Па је међу пред коња братина: „Гризи, паси, ти братин коњицу! „Далеко ћеш сада путовати,
Бе *) дјевојка своје дворе мела,
остали узимају у наруч за сватове; у Рисну пак у очн свадбе донесу црквени барјак, те с њиме иду по дјевојку.
7) Приповиједа се, да је у Рисну отприје био обичај у сватове мјесто барјака носити грану маслине; но сад се то само онда чини, кад је младожењина или дјевојачка кућа у жалости.
3) Кад је дјевојка (а не ђевојка), ваљало би да је и
„Ђе је мела, ту је и заспала, „Будила је најмлађа снашица: „„Устан' горе, мила заовице! „„Ето свати дворе обиграше, „„Више главе копје ударише. Бипила је лијепа дјевојка, Редом она столе поређала, На столове саге и мараме.
Оиеш кад се скупљају свашови. (Рисанска).
Долеће сиви соколе,
Долеће Петру на дворе ;
Излази Петро делија,
Сокола стаде плашити;
Говори сиви соколе:
Немој ме, Петро, плашити ; „Доћиће бр'јеме година, Мене ћеш, Петро, молити, „И стаће воде Дунави
Друга бистра језера;
„Онда ћеш мене молити, „Да твоје свате преведем,
И тебе с Аном пренесем.
гдје или дје (а не ђе); алн се тако може чути н усред Дубровника и Сарајева, прем да се и оно прво (где) говори.
Кад се надају сватовима код дјевојачке
Сеја брата на сунашце звала: „Ајде, брате, на сунашце јарко, „Да се јарка сунца нагрејемо
И лепоте красне нагледамо, „Како језде кићени сватови! „Благо двору, у који ће доћи! ,Чиј ли ће и двори дочекати? „Чија л' мајка даром даривати? „Чиј ли братац вином напојити? „Чија л' сеја међу њима бити ?” Братац сеји тијо одговара. „Сејо моја, буди ми весела! „Наши ће и двори дочекати, „Наша мајка даром даривати, „А ја ћу и вином напојити, „Ти ћеш, сејо, међу њима бити."
Кад долазе свашови.
Бре не дај, не дај, девојко, Јелен ти у двор ушета, Босиљак бел ти попасe.
Нека га, друге, нека га; За њега сам га сејала.
« PreviousContinue » |