Но га пита пречиста госпођа: Што би тебе, мој Јоване куме?" „Како што је, моја мила кумо! „Помами се Јордан вода ледна, Е не хоће вода потопити; „А сва гора попада на траву; „А погледај ваше себе, кумо! "Ка' се сломи небо на четворо. Говори му пречиста госпођа: „А не бој се, мој Јоване куме! Е се није вода помамила, „Но се вода, куме, посилила, Е се хоће од Христа посветит'; „А гора се Христу поклонила; „А није се небо саломило, „Но анђели небо расклопише, „Да гледају, ка' Христа крстимо, „Ено Господ на источна врата!" Свети Јован књиге узимаше, Те крстио Христа кума свога, Јован Христа, а Христос Јована. Од таде су крста настанула; Све за милост Бога великога, Да ни буде вазда на помоћи! 204. Неблагородни син. Роди мајка девет пособаца, На преслицу и десницу руку, 99 У ранила, да ти береш биље?” „Врат се натраг, ти старице стара, 5 10 15 20 25 30 Девет сина девет каменова, 205. Неблагодарни синови. Рани мајка девет мили сина Па беседи свети Димитрија: 35 Девет снаа, девет ладни стена, 206. Бећар Мара и Перо Бугарин. Беһар Мара у Бугаре зашла, У Сријему, у Славонији, у Бачкој и у Банату слијепци наши слабо знаду јуначкијех пјесама, него пред кућама стојећи пјевају пјесмице побожне, да би њима људе на подјелу побудили, а на саборима (како код цркава и код манастира, тако и по варошима и по селима на панађурима и о празницима) посједају на земљу, па као пјевајући уз гусле моле, да им се што удијели. Прве ове пјесмице зову они преткућнице (или преткутњице, што се пјевају пред кућама), а друге клањалице (којима се људима кљања и моли). Слијепац Филип Вишњић, кад је чуо у Сријему ове клањалице, подсмијевао се, говорећи; „ Ваши слијепци не знаду ништа да пјевају, него само богораде уз гусле, и вичу: „„подарујте, обрадујте!"" 207. Љуба Богашога Гавана. 70) Заповеди Господ Бог Двема трима анђелом: 7) у манастиру Троноши, у Јадру, био је с десне стране код двери намоловат го старац, кога су гује опасале, те га кољу и пију му сисе. Као што обично родитељи различне иконе по црквама и по манастирима деци толкују, тако је и мени мој отац казивао, да се онај старац звао Богати Гаван, и да је поред свега превеликога богатства био врло тврд и немилостив, па га за то Бог онако осудио. Сад ја управо не знам, |