92.

Оиеш шада.

(из горњега приморја.)

Ливаде су урешене
Бјелим цвјетом и црвеним,
Млади Јово коња игра,
У ливаду копје мјери,
А вила га с горе гледа,
Вила Јову говорила:

„Што ливаду копјем мјериш?
„Но с обрни с десном страном,

99

99

99

C

Десном страном пут истока, Бено дивно коло игра,

„И

„Ту је твоја вјереница,
Сваким добром испуњена,
ружицом од прољећа,
И грињицом од бисера."
Јово вилу послушао,

Он с обрну с десном страном,

C

десном страном пут истока, Ту находи ђевојчицу,

Милу своју вјереницу,
Сваким добром испуњена,
И ружицом од прољећа,
И грињицом од бисера;
Он је фата за ручицу,
Пак је води мајци дома,
Путем јој је савјет дао :
„Што су мајке ти умјела,
„То при путу све остави;

„Моју мајку вјерно служи,
„Да се на те не потужи."

О чеш

93.

шада.

Повила се златна жица из ведра неба, Савила се милом куму у свил на недра. То не била златна жица из ведра неба, Већ то била лепа Ружа од добра рода. Повила се златна жица из ведра неба, Савила се милом свекру у свил на недра То не била златна жица из ведра неба, Већ то била лепа Ружа од добра рода.

94.

Кад се вијенац савија.
(из горњега приморја),

Пасла Маре пауниће
И бијеле голубиће,
На дан перце узимала,
У в'јенац га увијала,
Првијенца даривала.

Пасла Маре пауниће
И бијеле голубиће,
На дан перце узимала,
У в'јенац га увијала,
Старог свата даривала.

Пасла Маре пауниће
И бијеле голубиће,
На дан перце узимала,
У в'јенац га увијала,
Два ђевера даривала

Пасла Маре пауниће
И бијеле голубиће,
На дан перце узимала
У в'јенац га увијала
Мила кума даривала

Пасла Маре пауниће
И бијеле голубиће,
На дан перце узимала,
У в'јенац га увијала,
Војводу је даривала

95.

Кад полазе на вјенчање.

(Рисанска).

Мајка Петра на вјенчање спрема,
Она њему добре часе дава:

Све ти, синко, у час добар било! „Сретали те два Божја анђела, „Свети Петар и свети Никола, Вазда теби у помоћи били, „А у ови данас у најбољи!"

96

На свадби.

(из горњега приморја).

Што се сјаје преко Будве града?
Ал' је сунце, али јасан мјесец?
Нит' је сунце, нит' је јасан мјесец,
Него снаха међу ђеверима;
Пољевша је ружа од вијоле,
Како наша снаха од ђевера.

У нашега милостива кума

На руци му златан голуб гуче;

Волим кума, нег' златна голуба:
Голуб бити, па и одлетети,
А ја с кумом рујно вино пити.

99

Оиеш куму, кад свашови нијесу весели.

Мили куме, камо твоја вала?
Што се валиш од недеље дана,
Да покупиш момке и јунаке,
Да играју и певају за те?

Ни играше, ни певаше за те:
Напише се воде блатушине,
Попадоше, ка' и орлушине.

100.

Опеш на свадби, ирвијенцу.

(Рисанска).

Одвила се златна жица од ведра неба,
Савила се првијенцу око клобука;
То не била златна жица од ведра неба,
Већ то била добра срећа од мила Бога. *9)
Част да ти је, првијенче, и црвено вино!
Попиј и ту, и другу, да ти обје пробуду!

29) Мјесто „добра срећа од мила Бога" говори се и: снаха наша од добра рода."