147.

Дјешешу.

Паде листак дрењине
Усред чаше ђечине,
Да је знала дрењина,
Да је чаша ђечина,
Врхом би се повила,
Па би чашу попила. “)
И око и чело

Све нам весело!

148.

Ономе, који се ионоси, мислећи да је
нешшо велико, а управо није нишша.
(као у шали).

Јунак поткива коња храбрена,
Виђела га је жаба зелена,

Подигла ногу, јунаку рекла:

„Поткуј и мене, млади јуначе!

„Нека бих коњем у гору утекла."
И око и чело

Све ти, жабо, весело!

5) Овако се и у Сријему и у Бачкој пјева:

Листак паде с тополе

Усред чаше попове и т. д.

149.

Кад се ко зашеже, ше не ће да пије.

Попиј и ту и другу,
Да ти обје пробуду;
Ако не ћеш ту попити,
Немао се чим покрити,
Ни себе, ни жене,
Ни ђетета код себе,
Негʼ те жена бубала,
Док ти душа испала,
Да би чим, нег ничим,
Већ држалом мотичним.

IV.

ПАШТРОВСКО НАРИЦАЊЕ ЗА МРТВИМА.

По свему је народу нашему обичај, да се нариче или тужи за мртвима; но нигдје на другоме мјесту, осим Паштровића, нијесам дознао, да има постојано нарицање у стиховима, већ како ко осјећа и зна, онако и нариче. У Кастелима, поред мора између Спљета и Трогира, имају нарикаче, које пријатељи и познаници покојникови наимљу и шаљу му кући, да га жале; но ни оне немају никаквога постојанога нарицања, него свака приступивши к мртвацу почне с тијем: да ју је послао тај и тај, да поплаче тога и тога; па онда, како која зна, настави хвалу мртвоме, жалост родбине, и тако даље до поздрава пређашњима мртвима на онај свијет. Паштровићи дакле једини, колико је мени до сад познато, имају нешто постојанога нарицања у стиховима, које жене од рода покојникова ухвативши се за руке, као у колу, над њиме поклањајући се

запијевају: сваки се стих запијева по двапут: једна жена, као коловођа, почиње, а остале јој помажу, изговарајући за њом кад по други пут стих запијева само посљедњу стопу од стиха (као што се у Хрватској и у Далмацији и у колу пјева). На свршетку свакога стиха додаје се још први пут: „Ајме, бане!” или: „Куку, бане!" или: „Леле, бане!" и т. д.; а по други пут: „Ејаок!” Да се и ово нарицање овако не може за свакога употребити (н. п. за дјецу, за жене и т. д.), то свак може дознати: овако се обично нариче за кућнијем старјешином, који је и у селу бно знатан човјек.

150.

Над мртвацем у кући.
Добро јутро за сва сјутра!")
Јеси л', бане, поручио

По свем збору Паштровскоме?
По милијех пријатељах,
По б'јелијех манастирах,
По црковну ту господу?
Е те жеља обузела
На банове, на ђедове,
На те мудре родитеље,
И на вељу својту твоју:
На синове, на стричеве,
И на милу браћу твоју,

На банице, миле сестре? 57)

57) т. ј. Ни једно ти се јутро више не ће назвати добро

јутро.

3) т. ј. обузела те жеља за твојима, који су помрли, па си и ти умръо, да се с њима састанеш (?).

Све си добро учинио,
Ма си само сагрешно,
Учинио веље јаде,

Што остави муку твоју :
Све остале миле твоје;
Ко ће шњима управљати?
Ко ли ће их сјетовати?
Ко ли мудру рјеч изрећи
Пред господом изабраном?
Ти си мудра глава био.

151.

Кад мртваца изнесу из куће.

Ге) си, бане, упутио?
Зар у б'јелу манастиру,
Ге су наша веља добра? ∞)
Али ти се љуто бојим,
Да нам натраг не ћеш доћи:
Ти су пути недоходи:
Ма ли ти се с јадом молим,
Да се тамо не застојиш;
Да поздравиш доста добра,
Што смо тамо оправили:
Казуј, бане, по истини,

5) Ово је писато од једне старе жене. Гледај 45 на страни 78. 60) Паштровићи се сви копају код четири манастира,

између којијех су и у нурије раздијељени. „Веља добра" значи: наши, који су прије помрли и ондје по

копанн.

Да смо јадни и жалосни,
Е се за нас не спомињу,
Својој кући не доходе,
Друге за нас не питају.

152.

Кад му чишају опијело.

Ти се хоћеш дијелити
Од свијета бијелога,
Од црковне те господе,
Него, бане; не заборав'
Врћи руку на барету ∞),
Те зафали свој господи,
Тој господи црковнојзи,
Који за те Бога моле;
И осталој браћи твојој,
Који су се потрудили,
Тебе плачућ’допратили.
Још те, бане, с јадом молим,
Ах! за наша свака добра!
Када, бане, тамо дођеш,
Ти не немој бандунати. )
Још те молим с јадовима,
Ах! за наша веља добра!
Немој нам их заговорит,

61)

Него ћеш их к нама справит,

61) т.ј. на капу (Талијанск. baretta).

6*) т.ј. заборавити од Талијанск. abbandonare).