147. Дјешешу. Паде листак дрењине Све нам весело! 148. Ономе, који се ионоси, мислећи да је Јунак поткива коња храбрена, Подигла ногу, јунаку рекла: „Поткуј и мене, млади јуначе! „Нека бих коњем у гору утекла." Све ти, жабо, весело! 5) Овако се и у Сријему и у Бачкој пјева: Листак паде с тополе Усред чаше попове и т. д. 149. Кад се ко зашеже, ше не ће да пије. Попиј и ту и другу, IV. ПАШТРОВСКО НАРИЦАЊЕ ЗА МРТВИМА. По свему је народу нашему обичај, да се нариче или тужи за мртвима; но нигдје на другоме мјесту, осим Паштровића, нијесам дознао, да има постојано нарицање у стиховима, већ како ко осјећа и зна, онако и нариче. У Кастелима, поред мора између Спљета и Трогира, имају нарикаче, које пријатељи и познаници покојникови наимљу и шаљу му кући, да га жале; но ни оне немају никаквога постојанога нарицања, него свака приступивши к мртвацу почне с тијем: да ју је послао тај и тај, да поплаче тога и тога; па онда, како која зна, настави хвалу мртвоме, жалост родбине, и тако даље до поздрава пређашњима мртвима на онај свијет. Паштровићи дакле једини, колико је мени до сад познато, имају нешто постојанога нарицања у стиховима, које жене од рода покојникова ухвативши се за руке, као у колу, над њиме поклањајући се запијевају: сваки се стих запијева по двапут: једна жена, као коловођа, почиње, а остале јој помажу, изговарајући за њом кад по други пут стих запијева само посљедњу стопу од стиха (као што се у Хрватској и у Далмацији и у колу пјева). На свршетку свакога стиха додаје се још први пут: „Ајме, бане!” или: „Куку, бане!" или: „Леле, бане!" и т. д.; а по други пут: „Ејаок!” Да се и ово нарицање овако не може за свакога употребити (н. п. за дјецу, за жене и т. д.), то свак може дознати: овако се обично нариче за кућнијем старјешином, који је и у селу бно знатан човјек. 150. Над мртвацем у кући. По свем збору Паштровскоме? На банице, миле сестре? 57) 57) т. ј. Ни једно ти се јутро више не ће назвати добро јутро. 3) т. ј. обузела те жеља за твојима, који су помрли, па си и ти умръо, да се с њима састанеш (?). Све си добро учинио, Што остави муку твоју : 151. Кад мртваца изнесу из куће. Ге) си, бане, упутио? 5) Ово је писато од једне старе жене. Гледај 45 на страни 78. 60) Паштровићи се сви копају код четири манастира, између којијех су и у нурије раздијељени. „Веља добра" значи: наши, који су прије помрли и ондје по копанн. Да смо јадни и жалосни, 152. Кад му чишају опијело. Ти се хоћеш дијелити 61) Него ћеш их к нама справит, 61) т.ј. на капу (Талијанск. baretta). 6*) т.ј. заборавити од Талијанск. abbandonare). |