Srpske narodne pjesme, Volumes 4-5

Front Cover
Vuk Stefanović Karadžić
U štampariji Jermenskoga manastira, 1841

From inside the book

Selected pages

Other editions - View all

Common terms and phrases

Popular passages

Page 139 - Мене воде ту^е очи, ја с' не могу сам помоЬи, а без ваше десне руке: нити могу узорати, нити могу ускопати. Што су вама бели дани, то су мени тавне ноЬи, тавне ноЬи без месеца! Видиш, брате, сужничара, сужничара, тавничара, кој
Page 245 - То не слуша Омерова мајка, веЬ насилу оженила сива, и насилу довела девојку. Кад је било вечер по вечери и младенце у ложницу свели, ал' беседи Омер, момче младо: „Ао Фато, ала ти си лепа! Моја Мера није тако лепа, ал' је Мера срцу моме драга. Ој, бога ти, Фатима девојко, донеси ми дивит...
Page 525 - Четир' патке, три голуба, Двије тице јаребице, Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску. СиноЬ мома доведена, Мало вечера, Мало вечера: Девет погач', десет сира, Осам полов', седам крава, Шест овнова, пет гусака, Четир' патке, три голуба, Двије тице јаребице, Једну тицу...
Page 247 - Спустише га пред Мерине дворе, К њему Мера жива примакнула, Мртва Мера црној земљи пала. Сабљама јој сандук сатесаше. Кад Омера од двора понеше, Тада Меру у сандук спустише; Кад Омера на гробље донеше, Тада Меру од двора понеше; Кад Омера у раку спустише, Тада Меру на гробље донеше;...
Page 158 - СУНЧЕВА СЕСТРА И ЦАР Тамо кажу гору јаворову, и у гори воду босиљкову, и код воде Босиљку дјевојку; ките кити, подвезице плете: свака кита од дуката злата, подвезице царева арача. То се чудо чак до цара чуло, посла царе два лака улака: „Доведите Босиљку дјевојку!" Доведоше Босиљку...
Page 139 - Видиш, брате милостиви, мене воде ту^е очи, мене ране* ваше руке, ваше руке — тешке муке. Ја сам жељан бела света, бела данка, жарка сунца, жарка сунца и месеца, и по свету погледати, и све браЬе око себе, црне земље испред себе, ведра неба изнад себе! Мене воде ту^е очи, ја с' не могу...
Page 139 - Дарујте ме, мила браћо, так' овако не гледали, слепа чеда не имали ни у дому ни у роду! И у свет га не спремили кано мене моја мајка што је у свет оправила (у незнану туђу земљу, а за туђим очицама) да се бијем и пребијам од немила до недрага, као вода о брегове!
Page 272 - ... је! Ведро небо загрмило, гром га уд'рио!" КЛЕТВЕ ДЈЕВОЈАЧКЕ Умре Конда, једини у мајке. Жао мајци Конду закопати. закопати далеко од двора, већ га носи у зелену башчу, те га копа под жуту неранчу. Свако га је јутро облазила: „Сине Конда, је л' ти земл>а тешка, ил
Page 54 - Повила се златна жн ца из ведра неба , Савила се милом куму у свил'на недра. То не била златна жица из ведра неба , ВеЬ то била лепа Ружа од добра рода. Повила се златна жица из ведра неба , Савила се милом свекру у свил'на недра То не била златна жица из ведра неба , Beh то била лепа Ружа...
Page 220 - Коњ зеленко росну траву пасе; за час пасе, за два прислушкује где девојка своју мајку моли: „Не дај мене, мајко, за недрага! Волим с драгим по гори одити, глог зобати, с листа воду пити, студен камен под главу метати, нег' с недрагим по двору шетати, шепер јести, у свили спавати.

Bibliographic information