Page images
PDF
EPUB

„Ходила је шњега на другога;
„Кад се млада вјенчавала шњиме,
„Бачила је на себе мађије,
"Да шњим нема од срца порода,
„А Бог јој је писа седам синах,
„Ето јој их, секо, о дојаках,

9,

Са њима ће

пред Господом поћи."

И пођоше мало понапријед,
А нађоше бабу остаралу,
То је мајка Огњане Марије,
Њојзи горе и ноге и руке,
И гори јој коса наврх главе;
А Марија стаде поред мајке,
Па упита остаралу мајку :
„Кажи, мајко, што си згријешила ?
„Не бих ли ти душу избавила.”
Но Марији мајка говорила:
„Ја немам што, до камена казат':
„Кад ја бијах на бијес 4) ђевојка,
„Једно јутро ускрсење дође,
„Моја мајка до пред цркву пође,
"Мен" остави да сигурам ручак ;
„Кад ми мајка испред цркве дође,
„Мене голу у хаљине нађе,
„Удари ме руком и прстеном,
Ја шњом уд'рих о дувар од куле,
„Таде ме је проклињала мајка:
„Залуду се удавала, синко!""
„Удавах се три четири пута,

[ocr errors]

4) Т. ј. одрасла и стала на снагу. thou so married i

may

60

65

70

75

80

WULL

cursed

dangster

Evel

И ту ја бих у Бота злочеста,

„Не одржах мужа ни једнога.

„Кад се, синко, удадох четвртом,

85

„Ту ја нађох двоје пасторчади, ызасынdien
„Једно лудо од двије године,

„Друго, синко, од пуне четири ;
„Узеше ме ђеца Богом мајку:
„Кад ми ђеца из игре дођоше,
Код мене се оба заплакаше,
„Плачући ми стариј' говораше:
„Скрој ми, мајко, бијелу кошуљу.
„Мјерих му је о камену станцу 5).
„Млађи рече: „„Дај ми љеба, мајко.""

99 99

„Ja
му дадох комат земље црне.
Још се баба јадити хоћаше,
Но јој не да Петре апостоле,
Но је Петар за руке дофати,
И бачи је међу ђаволима :
„Чекај враже, држи је ђаволе!"
То је било, а Боже помози!

5.

[ocr errors]
[ocr errors]

90

95

explain

100

Бог ником дужан не остаје.
Два су бора напоредо расла,
Међу њима танковрха јела;
То не била два бора зелена,
Ни међ њима танковрха јела,
Већ то била два брата рођена:
Једно Павле, а друго Радуле,

[blocks in formation]

5) Да не расте више, него да остане онако, као камен.

66

Међу њима сестрица Јелица.
Браћа сеју врло миловала,
Сваку су јој милост доносила,
Најпослије ноже оковане,
Оковане сребром, позлаћене.
Кад то видела млада Павловица,
Завидила својој заовици,
Па дозива љубу Радулову:
„Јетрвице, по Богу сестрице!
„Не знаш кака биља од омразе ?
„Да омразим брата и сестрицу.
Ал' говори љуба Радулова:
„Ој Бога ми, моја јетрвице!
"Ја не знадем биља од омразе,
„А и да знам, не бих ти казала:
„И мене су браћа миловала,
„И милост ми сваку доносила."
Кад то зачу млада Павловица,
Она оде коњма на ливаду,
Те убоде вранца на ливади,
Па говори своме господару :
„На зло, Павле, сеју миловао,
„На горе јој милост доносио !
„Убола ти вранца на ливади
Павле пита сестрицу Јелицу:
„Зашто, сејо ? да од Бога нађеш! "
Сестрица се брату кунијаше:

[ocr errors]

99

66

„Нисам, брате, живота ми мога!

Живота ми и мога и твога!“

То је братац сеји вјеровао.
Кад то виђе млада Павловица,

10

15

20

25

30

35

Она оде ноћу у градину,
Те заклала сивога сокола,

Па говори своме господару:

[ocr errors]

99

99

На зло, Павле, сеју миловао,
На горе јој милост доносио!

Заклала ти сивога сокола.“

Павле пита сестрицу Јелицу:

40

„Зашто, сејо? да од Бога нађеш!“

45

Сестрица се брату кунијаше:

„Нисам, брате, живота ми мога!

9,

Живота ми и мога и твога!“

И то братац сеји вјеровао.
Кад то виђе млада Павловица,
Она оде вече по вечери,
Те украде ноже заовине,
Њима закла чедо у колевци.
Кад у јутру јутро освануло,
Она трчи своме господару
Кукајући и лице грдећи:

[ocr errors]
[ocr errors]

99

99

На зло, Павле, сеју миловао,

На горе јој милост доносио!

Заклала ти чедо у колевци;

Ако ли се мене не вјерујеш,
„Извади јој ноже од појаса."
Скочи Павле, кан' да се помами,
Па он трчи на горње чардаке,
Ал' још сестра у душеку спава,
Под главом јој злаћени ножеви ;
Павле узе злаћене ножеве,
Па их вади из сребрних кора,
Али ножи у крви огрезли;

50

55

60

65

Кад то виђе Павле господару,
Трже сестру за бијелу руку:
„Сејо моја, да те Бог убије!

99

99

[ocr errors]

Буд ми закла коња на ливади
„И сокола у зеленој башчи,
Зашт' ми закла чедо у колевци
Сестрица се брату кунијаше:
„Нисам, брате, живота ми мога!
Живота ми и мога и твога!
„Ако ли ми ве вјерујеш клетви,
„Изведи ме у поље широко,
„Па ме свежи коњма за репове,
„Растргни ме на четири стране."
Ал' то братац сеји не вјерова,
Већ је узе за бијелу руку,
Изведе је у поље широко,
Привеза је коњма за репове,
Па их одби низ поље широко
Бе је од ње капља крви пала,
Онђе расте смиље и босиље;
Бе је она сама собом пала,
Онђе се је црква саградила.
Мало време за тим постајало,
Разбоље се млада Павловица,
Боловала девет годин' дана,
Кроз кости јој трава проницала,
У трави се љуте змије легу,
Очи пију, у траву се крију.
Љуто тужи млала Павловица,
Па говори своме господару:
„Ој чујеш ли, Павле господару !

70

75

80

85

90

95

« PreviousContinue »