99 „Колико ли повести сватова; „Да ми видиш Роксанду ђевојку, Можел бити за цара царица, „Можел бити свој земљи госпођа; „Да је видиш, и да прстенујеш." Вели њему Тодоре везире: Хоћу, царе, драги господине." Пак с опреми, оде у Латине. Када дође бијелу Леђану, Лијепо га краљу дочекао; Вино пише неђељицу дана; Тада рече Тодоре везире: „Пријатељу, Мијаило краљу! „Није мене царе оправио, „Да ја пијем по Леђану вино, Већ да с тобом свадбу уговорим, „Кад ће царе доћи по ђевојку „У које ли доба од године, „Колико л, ће повести сватова; „И да видим Роксанду ђевојку, „Да је видим, и да прстенујем." Тада рече Мијаило краљу : „Пријатељу, Тодоре везире! „Што ме царе за сватове пита, „Нека купи, колико му драго ; 99 99 „По ђевојку, када њему драго; Него ћеш ми цара поздравити, „Нек не води своја два сестрића, „Два сестрића, два Воиновића, „Вукашина и с њим Петрашина ; „У пићу су тешке пијанице, 15 20 25 30 35 40 „А у кавзи љуте кавгаџије; Опиће се, заметнуће кавгу, Пак је тешко џевап дати кавзи „У нашему бијелу Леђану. 99 99 1 ,А ђевојку сада ћеш виђети, „И прстен јој дати по закону." А када је тавна ноћца дошла, Не доносе воштане свијеће, Већ по мраку изводе ђевојку; Кад то виђе Тодоре везире, Он извади од злата прстење Са бисером и драгим камењем, Разасја се соба од камења, Така му се учини ђевојка, Да је љепша од бијеле виле; Прстенова Роксанду ђевојку И даде јој хиљаду дуката, И ђевојку браћа одведоше. Кад у јутру јутро освануло, Опреми се Тодоре везире, Пак отиде бијелу Призрену. Када дође бијелу Призрену, Пита њега Српски цар Стјепане: „Слуго моја, Тодоре везире! „Виђе ли ми Росканду ђевојку ? „Виђе ли је, и прстенова ли? „Што говори краљу Мијаило ?" Тодор њему све по реду каже: Виђех, царе, и прстеновах је; „Да каква је Роксанда ђевојка! „Онакове у Србина нема. „Добро збори краљу Мијаило; 9, - Само те је краљу поздравио, „Да не водиш два сестрића твоја, 99 99 О вратима града Вучитрна, 9, „С њега жива месо отпадало! و 80 85 90 95 100 105 99 „Већ, Милошу; наш рођени брате! „Хоћеш, брате, незван за ујаком У сватове поћи назорице ? "Ако њему буде до невоље, „Да се њему у невољи нађеш; „Ако ли му не буде невоље, "Можеш доћи, да се не казујеш." То је Милош једва дочекао:..., "Хоћу, богме, моја браћо драга! „Кад ујаку не ћу, да коме ћу?" Тад' га браћа опремат стадоше: Оде Петар опремат' кулаша, А Вукашин опрема Милоша: На њег меће танану кошуљу, До појаса од чистога злата, Од појаса од бијеле свиле; По кошуљи три танке ђечерме, Пак доламу са тридест путаца, По долами токе саковане, Златне токе од четири оке; А на ноге ковче и чакшире ; А сврх свега Бугар-кабаницу, И на главу Бугарску шубару: Начини се црни Бугарине, Ни браћа га познати не могу; Дадоше му копље убојито И мач зелен старога Воина; Петрашин му изведе кулаша Међедином свега опшивена, Да кулаша царе не познаде. Лепо су га браћа сјетовала: 1 170 175 180 185 190 195 „Кад, Милошу, достигнеш сватове, 200 Питаће те, тко си, и откуд си: Ти се кажи земље Каравлашке : ,,Служио сам бега Радул-бега, ,, 99 9999 99 99 99 99 999 99 ,,Не шће мене службу да исплати, 99 Нек је један више у дружини. , 205 210 215 220 225 230 |