Page images
PDF
EPUB

99

„Колико ли повести сватова; „Да ми видиш Роксанду ђевојку, Можел бити за цара царица, „Можел бити свој земљи госпођа; „Да је видиш, и да прстенујеш." Вели њему Тодоре везире: Хоћу, царе, драги господине." Пак с опреми, оде у Латине. Када дође бијелу Леђану, Лијепо га краљу дочекао; Вино пише неђељицу дана; Тада рече Тодоре везире: „Пријатељу, Мијаило краљу! „Није мене царе оправио, „Да ја пијем по Леђану вино, Већ да с тобом свадбу уговорим, „Кад ће царе доћи по ђевојку „У које ли доба од године, „Колико л, ће повести сватова; „И да видим Роксанду ђевојку, „Да је видим, и да прстенујем." Тада рече Мијаило краљу : „Пријатељу, Тодоре везире! „Што ме царе за сватове пита, „Нека купи, колико му драго ;

99

99

„По ђевојку, када њему драго;

Него ћеш ми цара поздравити, „Нек не води своја два сестрића, „Два сестрића, два Воиновића, „Вукашина и с њим Петрашина ; „У пићу су тешке пијанице,

15

20

25

30

35

40

„А у кавзи љуте кавгаџије; Опиће се, заметнуће кавгу, Пак је тешко џевап дати кавзи „У нашему бијелу Леђану.

99

99

1

,А ђевојку сада ћеш виђети, „И прстен јој дати по закону." А када је тавна ноћца дошла, Не доносе воштане свијеће, Већ по мраку изводе ђевојку; Кад то виђе Тодоре везире, Он извади од злата прстење Са бисером и драгим камењем, Разасја се соба од камења, Така му се учини ђевојка, Да је љепша од бијеле виле; Прстенова Роксанду ђевојку И даде јој хиљаду дуката, И ђевојку браћа одведоше. Кад у јутру јутро освануло, Опреми се Тодоре везире, Пак отиде бијелу Призрену. Када дође бијелу Призрену, Пита њега Српски цар Стјепане: „Слуго моја, Тодоре везире! „Виђе ли ми Росканду ђевојку ? „Виђе ли је, и прстенова ли? „Што говори краљу Мијаило ?" Тодор њему све по реду каже: Виђех, царе, и прстеновах је; „Да каква је Роксанда ђевојка! „Онакове у Србина нема.

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

„Добро збори краљу Мијаило;
„По ђевојку, када тебе драго,
Свата купи, колико ти драго;

9,

- Само те је краљу поздравио,

[ocr errors]

„Да не водиш два сестрића твоја,
„Два сестрића, два Воиновића;
"У пићу су тешке пијанице,
„А у кавзи љуте кавгаџије,
„Опиће се, заметнуће кавгу,
„Пак је тешко џевап дати кавзи
„У Леђану граду Латинскоме."
Кад, то зачу Српски цар Стјепане,
Удари се руком по кољену;
„Јао мене до Бога милога!
„Дотле ли се зулум" огласио
„Од сестрића од Воиновића!
"А тако ми моје вјере тврде!
Докле мене то весеље прође,
„Обојицу хоћу објесити

99

99

О вратима града Вучитрна,
„По свијету да ме не срамоте.
Стаде царе купити сватове,
Скупи свата дванаест хиљада,
Пак подиже низ Косово равно.
Кад су били испод Вучитрна,
Гледала их два Воиновића,
Међу собом млади говорили:
„Што л' се ујак на нас расрдио,
Те нас не шће звати у сватове?
Нетко нас је њему опаднуо

9,

„С њега жива месо отпадало!

و

80

85

90

95

100

105

99

[ocr errors]

„Већ, Милошу; наш рођени брате! „Хоћеш, брате, незван за ујаком У сватове поћи назорице ? "Ако њему буде до невоље, „Да се њему у невољи нађеш; „Ако ли му не буде невоље, "Можеш доћи, да се не казујеш." То је Милош једва дочекао:..., "Хоћу, богме, моја браћо драга! „Кад ујаку не ћу, да коме ћу?" Тад' га браћа опремат стадоше: Оде Петар опремат' кулаша, А Вукашин опрема Милоша: На њег меће танану кошуљу, До појаса од чистога злата, Од појаса од бијеле свиле; По кошуљи три танке ђечерме, Пак доламу са тридест путаца, По долами токе саковане, Златне токе од четири оке; А на ноге ковче и чакшире ; А сврх свега Бугар-кабаницу, И на главу Бугарску шубару: Начини се црни Бугарине, Ни браћа га познати не могу; Дадоше му копље убојито И мач зелен старога Воина; Петрашин му изведе кулаша Међедином свега опшивена, Да кулаша царе не познаде. Лепо су га браћа сјетовала:

1

170

175

180

185

190

195

[ocr errors]

„Кад, Милошу, достигнеш сватове, 200 Питаће те, тко си, и откуд си: Ти се кажи земље Каравлашке : ,,Служио сам бега Радул-бега,

,,

99

9999

99 99

99 99

[ocr errors]

999

[ocr errors]

99

,,Не шће мене службу да исплати,
, Пак ја пођох у свијет бијели,
,,Да ђегођи боље службе тражим;
, Пак сам чуо за свате цареве,
И присто сам незван за сватови
„„Рад комада љеба бијелога
И рад чаше црвенога вина.””
Чувај добро дизген од кулаша
Јер се кулаш јесте научио
„Путовати с коњма царевијем,
Тада Милош окрену кулаша,
Пак за царем оде у сватове,
На Загорју сустиже сватове.
Питају гакићени сватови:
„Откуд идеш, млађано Бугарче ?"
Милош им се из далека каже,
Ко што су га браћа научила.
Лијепо га свати дочекаше:
„Добро дош'о, млађано Бугарче!

99

Нек је један више у дружини.
Кад су били путем путујући:
Злу науку Милош научио
Код оваца у Шари планини,
Поспавати свагда око подне;
Он задрема на коњу кулашу;
Како дизген ослаби кулашу,
Диже главу, оде кроз сватове,

,

205

210

215

220

225

230

« PreviousContinue »