Page images
PDF
EPUB

30.

Наход Момир.

Подиже се Српски цар Степане
Из Призрена места убавога,
Подиже се итар лов ловити
До Велеза и воде Вардара;
С собом води осам везирова
И Тодора деветог везира.
Лов ловио за петнаест дана,
Тако му се срећа удесила,
Те од лова ништа не улови:
Ни јелена ни кошуте мудре,
Ни од кака ситнога звериња;
А каде се на траг повратио,
Нађе чедо у гори зеленој
У виново лишће завијено,
А виновом лозом повијено,
А по лицу листом покривено,
Да му лице не гори од сунца.
Том се чуди царе господине,
Откуд чедо у гори зеленој:
Ил' је чедо досадило мајци,
Те је њега оставила мајка;
Ил' је кума кумче изнијела,
Да цар крсти и да га дарива;
Ил су виле чедо подметнуле.
Стаја царе летњи дан до подне,
Не бил’гди ко чеду изишао,
Ал' ни кога чути ни видети;
Цар дозива Тодора везира:

5

10

15

20

25

99

[ocr errors]

„О Тодоре, мој мудри везире! „Одседниде од коња витеза, „Те погледај оно чедо младо; „Ако чедо буде мушка глава, „Дај га мене на коња витеза. Тодор везир од коња одседе, Те погледа оно чедо младо, Тако цару даде Бог једини, Бог једини и срећа царева, Те је чедо било мушка глава; Цару г Тодор на коња додаје, Цар је лепо чедо приватио У скут десни коласте аздије, Три пут га је лицем целивао, Па га зави у мараму свил'ну, И метну га себе у недарца: „Благо мене до Бога вишњега! „Бог ми даде сина изненада, „Мојој Грозди браца рођенога, „Моја Грозда врло брата жељна, „Бог јој даде брата изненада." Па отиде двору господскоме. Та у прво време јесте било, Кад господар откуд двору дође, Не излази слуга ни слушкиња, Господару коња да привати, Већ госпођа, која је у двору; Ишетала царица Роксанда, Под царем је коња приватила: „Цар честити, добро си дошао! „Јеси л лепа лова уловио?"

30

35

40

45

50

55

Цар царици мушко чедо даде,
А царица чедо приватила
У свилену убаву кецељу;
Царица се чеду обрадова:
„Благо мене до Бога вишњега!
„Лепшега ти лова и не тражим.
Однесе га у господске дворе,
Прометну га кроз недра свилена,
Да б се дете од срца назвало 21),
Окупа га и нанегова га;

Однеше га Аранђела цркви,

Окумише Тодора везира,

Крсти Тодор чедо мушку главу,
Од миља му лепо име даде,
Лепо име: Наоде Момире.
Рани чедо царица госпођа,
Рани чедо и негује лепо,
Како свака мајка чедо своје;
Расте дете Наоде Момире:
Што детета у вече омркне,
Још толико у јутру осване;
Одрастао од петнаест љета,
Као друго од триест година;
Ста се добра коња приватати,
Добра коња и светла оружја.
Кудгод иде царе господине,
Поред себе води и Момира,
Поред себе, кано киту цвећа;

,,

60

65

70

75

80

85

21) Као да га је родила. Приповиједа се, да и сад тако чине они, који узму кога мјесто свога дјетета.

[ocr errors]

Што он рекне, и цар не прекрати.
Мани бише девет везирова.
Кад је било на цветоносије
Збор зборило осам везирова:
„Да Фалимо цара небескога!
„Ми дворисмо цара од малена,
Од малена паке до голема,
„И седе нам браде до појаса,
„Не могосмо добра издворити,
„Како дете Наоде Момире,
„Једно младо јучерање дете,
„Како с’лепа добра додворило!
„Како бисмо дете омразили
„И са светлим царем завадили?”
А беседи Тодоре везире
(Кум неверни, вера га убила!):
„Браћо моја, осам везирова!
"Ако ћемо изгубити душу,

99

99

Ласно ћемо омразит' Момира,

, Са честитим царем раставити :

„Каде буде у очи васкрса,

„Остојимо то свето вечерње, Изиђемо из бијеле цркве,

[ocr errors]
[ocr errors]

„Ви узмите сваки по чауша,
„Те водите двору на вечеру,
Ја ћу кума Наода Момира,
„Одвешћу га двору на вечеру,
Износићу трегодишње вино
И ракију од седам година;
„Опојићу Наода Момира,
„Однећу га у цареве дворе

[ocr errors]

90

95

100

105

110

115

„На чардаке гди Гроздана спава, „Метнућу га сестрици на руке, „А сестра је свака милостива „И на свога брата жалостива, „Она ће га лепше пригрлити; „А кад буде на васкрсеније, „И будемо на јутрењи светој, „Буде време целиват ванђеље, „Цар ће гледат и десно и лево, „Да с Момиром целива 'ванђеље; „Кад Момира не буде у цркви,

,

120

125

„Ја ћу с царем целиват' 'ванђеље; 130 „Кад јутрењу свету савршимо „Изиђемо из бијеле цркве, „Цар ће онда мене запитати : „„О Тодоре, камо ми Момире? ,,Што ми није детета у цркви? „„Код тебе је на вечери било,

99

9 99

На њега си навалио вино,

„„Од вина га љуто боли глава,
„„Те не може у цркву да дође.""
„Вас четири душом поднесите,
"А четири криво сведочите:

„„Момир љуби сестру Гроздијанку.""
Тако ћемо омразит' Момира,

[ocr errors]
[ocr errors]

Са честитим царем раставити.”

Кад је било у очи ускрса,
Вечерње су свето остајали
И изишли из бијеле цркве,
Сваки везир узе по чауша,
Тодор узе Наода Момира,

135

140

145

« PreviousContinue »