Page images
PDF
EPUB

99

„Муку њену, што је промучила,
Док је мене она одранила
Џелати га не ктели слушати,
Већ га воде у нову градину,
У градину под суву давину,
Штоно се је дрво осушило

305

310

Има веће три године дана,

Нити листа нити цветом цвати;

Обесише Наода Момира.

То из двора нико не видио,
Већ видила сестра Гроздијанка,
Испред двора с висока чардака,
Па утире сузе од образа,

Она иде својој старој мајци ;

315

[blocks in formation]

Обуче је, штогод лепше може,
Баш кан' да је оће да удаје;
Не ће ићи жалосна Гроздана,
Не ће ићи млада међ' девојке,
Већ украла свилене гајтане,
Па отиде брацу у градину,
У градину под суву давину;
Кад је видела браца обешена,
Удри лицем о земљицу чарну,
Па запишта, као змија љута,
Па сʼ и она млада обесила
О давини о другојзи грани,

325

330

335

За живота јоште за својега
Десном руком браца загрлила.
Глас допаде царици Роксанди :
„Зло си села, госпођо царице !
„Обоје ти деце обешено,
Обешен ти Момир и Гроздана."
А запишта царица Роксанда,
Она иде цару честитоме,
Паде цару преко свил'на крила,
Па га љуби по недри свилени:
„За што, царе, огрејано сунце!
"За шт' обеси двоје деце наше,
„Нама, царе, нашу омладину,
Омладину и обрадовање?"

[ocr errors]

A

цар жали Наода Момира,

За Гроздану ништа и не знаде,
Па беседи госпођи царици:
„Нисам тебе децу извешао,

340

345

350

[ocr errors]

Обесило девет везирова,

[ocr errors]

Обесило Наода Момира."

Ал' говори царица госпођа:

„Чујеш ли ме, светла круно моја!

Јал' извешај девет везирова,

„Јали ћу се и ја обесити

355

„О давини о трећојзи грани
„А код оно двоје деце моје;
„Ја душмана гледати не могу,
„Да ми оде душмани по свету.
Нема куда Српски цар Степане,
Већ намаче до девет џелата,
Те извеша девет везирова

360

365

Проћу цркве о јели зеленој.
По том мало време постајало,
Па се диже царе и царица
А од њине велике жалости,
Те одоше у нову градину
У градину под суву давину;
Што да виде? чуда невиђена!
Давина се сува помладила
И зеленим улистала листом
И бијелим уцватила цветом,
Обоје се деце посветило,
Посвети се Момир и Гроздана;
Па одоше под јелу зелену,
Ал' зелена усанула јела,
Поцрнило девет везирова,
А највише Тодоре везире,
Кум неверни, вера га убила!
Под њима се земља провалила.
Цар намаче два џелата млада,
Откида и једног по једнога,
Те и баца доле у бездану:
„Иди тамо са земље неправдо!"
Стаде царе просипати благо,
Те сарани двоје деце своје.
На Момиру зелен бор никао,
На Гроздани винова лозица,
Савила се лоза око бора,
Ко сестрина око брата рука.

370

375

380

385

390

31.

Бан Милушини Дука Херцеговац.

Често књиге земљу прехођаху,
Ни ко знаде, куда, ни откуд су.
Књиге иду од Призрена града,
Од Српскога силна цар-Стјевана,
На Пожегу бану Милутину,
Вако царе бану говораше :
„Слуго моја, бане Милутине!
„Опреми се у бијелу двору,
„Поведи ми тридесет делија

5

„Од твојега равна Драгачева,

10

„Хајде шњима ка Призрену граду,

„Јер хоћемо, бане, војевати
„На далеко у земљу Бугарску
„На Мијајла краља Бугарскога;
„Тамо ћемо, бане, зачамати,
„Но се спреми за три годинице.
Дође књига у Пожегу равну
На кољено бану Милутину.
Када бане књигу проучио,
Удрише му сузе од очију,
А гледа га љуба Иконија,
Па му тихо млада говорила:
„Господару, бане Милутине!

„Откуд књига, од кога ли града ?

15

[ocr errors]

20

„Што л' је учиш, а сузе прољеваш ?" 25 Вели њојзи бане Милутине:

[ocr errors]

„Чу л' ме душо, љубо Иконија!
Ова ј' књига од Призрена града,
„Од нашега силна цар-Стјевана;
„Цар ме зове на његову војску
„На далеко у земљу Бугарску
„На Мијајла краља Бугарскога,
„Каже, љубо, за три годинице,
„Да ће бити боја с Бугарима.
„Но чу ли ме, љубо Иконија!
„Гледај мене пребијеле дворе,
„Немој моје дворе опустити;
„Пази мене два нејака сина,
„Удоми ми сестрицу Јелицу
„У лијепу варош Ђаковицу;
„Копај мене девет винограда
„У Бањици и у Атеници,
„У Лозници и у Паковраћу;
„А чувај ми девет воденица
„Низ Бјелицу и низ Моравицу;
„Гледај нашу славну задужбину
„Под Баницом цркву Јежевицу;
„Чекај мене за три годинице,
„Док се вратим из земље Бугарске.”
А кад бане љуби наручио,

Опреми се на цареву војску,

Он поведе тридесет делија,
Оде право уз воду Мораву,

Докле с прими ломна Влаха Старог,
А одатле у Сјеницу равну,
Од Сјенице у поље Косово,

Од Косова уз Шару планину,

30

35

40

45

50

55

« PreviousContinue »