99 „Штоно ти је поклонио Лазо ?" Лазо хоће Милицу ђевојку, 99 „Баш Милицу милу мљезиницу, Кад зачуше девет Југовића, Поскочише на ноге лагане, „Нете, 24) синци, ако Бога знате ! „На вама ће останути клетва; 4) Неше мјесто немојше. 125 130 135 140 145 150 Књиге учи, грозне сузе рони : „Нете, синци, ако Бога знате! Милица је Лазу суђеница, „На њему ће останути царство, „Са њоме ће царовати Лазо 99 99 „У Крушевцу код воде Мораве." 33. Смрш Душанова. Побоље се Српски цар Стјепане 99 Тешко болан Српски цар Стјепане, Болан јесте, умријети хоће; „Но хајдете у Призрена града, 155 160 5 10 „Да чујете, шта ће наручити, 99 99 И на ком' ће царство оставити.' Кад се таке књиге растурише, Сва господа редом разумјела, Хитро иду, како који може, Сви одоше у Призрена града Код силнога Српског цар-Стјепана, Затекоше цара у животу ; Код њега се сва господа саста, И ту дође Вукашине краље, Диже цара са свил'на душека, Прислони га у наручје свил’но, Па над њиме грозне сузе рони. Погледује Српски цар Стјепане, Погледује сву редом господу, Погледује, паке проговара: „Мили куме, Вукашине краље! „Аманет ти моја царевина! „И аманет сви моји градови! „И аманет све моје војводе „По свој мојој редом царевини! „И аманет мој нејак Урошу 99 „У кол'јевци од четръест дана! „Царуј, куме, за седам година, Осме подај мојему Урошу." 99 Ал' говори Вукашине краље: 15 20 25 30 35 40 „Сина мога, Краљевића Марка, 45 „Кудгођ иде, никога не пита, Рече њему Српски цар Стјепане: „Мили куме, Вукашине краље! 39 „Кад ја заптих све моје војводе „И аманет сви моји градови! 99 „И аманет све моје војводе 99 „По свој мојој редом царевини! Аманет ти нејаки Урошу "У кол'јевци од четръест дана ! „Царуј, куме, за седам година, Осме подај мојему Урошу." То говори Српски цар Стјепане, 50 55 60 Он царова шеснаест година; 65 Колико је зулум поставио, 70 Па дозива стару своју мајку: „Дај ми, мајко, комад љеба бабов." 9, „Баш у кума Вукашина краља: 99 75 80 34. Ꭹ рош и Мрљавчевићи. Састала се четири табора 25) Једни пјевају код Грачанице. 5 |