Page images
PDF
EPUB

99

„Штоно ти је поклонио Лазо ?"
Вели њима стари Југ Богдане:
„Бецо моја, девет Југовића!
„Ја ћу ласно пити купу вина,
„Него мислим, моја ђецо драга,
Чиме ћу ја даривати Лаза ”
Југу вели девет Југовића:
„Ласно ћеш га даривати, бабо:
„У нас доста коња и сокола,
„У нас доста пера и калпака.
Тад' говори силан цар Стјепане:
Има Лазо коња и сокола,
„Лазо има пера и калпака;
„Лазо тога не ће ни једнога,

[ocr errors]

Лазо хоће Милицу ђевојку,

99

„Баш Милицу милу мљезиницу,
„Милу сеју девет Југовића."

Кад зачуше девет Југовића,

Поскочише на ноге лагане,
Потегоше маче коврдине,
Да погубе цара у столици.
Моли им се стари Југ Богдане:

„Нете, 24) синци, ако Бога знате !
„Ако данас цара погубите,

„На вама ће останути клетва;
„Док извадим књиге старославне,
„Да ја гледам, синци, у књигама,
„Јел Милица Лазу суђеница.
Књиге учи стари Југ Богдане,

4) Неше мјесто немојше.

[ocr errors]

125

130

135

140

145

150

Књиге

учи, грозне сузе рони : „Нете, синци, ако Бога знате! Милица је Лазу суђеница, „На њему ће останути царство, „Са њоме ће царовати Лазо

99

99

„У Крушевцу код воде Мораве."
Кад то зачу силан цар Стјепане,
Он се маши руком у џепове,
Те извади хиљаду дуката,
И извади од злата јабуку,
У јабуци три камена драга,
Обиљежје Милици ђевојци.

33.

Смрш Душанова.
(комади од пјесме).

Побоље се Српски цар Стјепане
У Призрену мјесту питомоме,
Побоље се, умријети хоће.
Кад то виђе царица Роксанда,
Пером пише, како мушка страна,
Она пише три, четири књиге,
Пошиље их на четири стране
По свој њиној редом царевини,
Сву господу по реду позива:
Чујете ли, сва наша господо!

99

[ocr errors]

Тешко болан Српски цар Стјепане,

Болан јесте, умријети хоће;

„Но хајдете у Призрена града,
„Не би л цара у животу нашли,

155

160

5

10

„Да чујете, шта ће наручити,

99

99

И на ком' ће царство оставити.' Кад се таке књиге растурише, Сва господа редом разумјела, Хитро иду, како који може, Сви одоше у Призрена града Код силнога Српског цар-Стјепана, Затекоше цара у животу ; Код њега се сва господа саста, И ту дође Вукашине краље, Диже цара са свил'на душека, Прислони га у наручје свил’но, Па над њиме грозне сузе рони. Погледује Српски цар Стјепане, Погледује сву редом господу, Погледује, паке проговара: „Мили куме, Вукашине краље! „Аманет ти моја царевина! „И аманет сви моји градови! „И аманет све моје војводе „По свој мојој редом царевини! „И аманет мој нејак Урошу

99

„У кол'јевци од четръест дана! „Царуј, куме, за седам година, Осме подај мојему Урошу."

99

Ал' говори Вукашине краље:
Мили куме, Српски цар-Стјепане!
„Није за ме твоја царевина,
„Ја не могу, куме, царовати;
„Јер ја имам сина самовољна,

15

20

25

30

35

40

„Сина мога, Краљевића Марка,

45

„Кудгођ иде, никога не пита,
„Бегођ сједне, свуђе пије вино,
„А све ради кавгу да огради.

[ocr errors]

Рече њему Српски цар Стјепане: „Мили куме, Вукашине краље!

39

[ocr errors]

„Кад ја заптих све моје војводе
„По свој мојој редом царевини,
А ти не моʼш, кога си родио ?
„Но аманет моја царевина!

„И аманет сви моји градови!

99

„И аманет све моје војводе

99

„По свој мојој редом царевини! Аманет ти нејаки Урошу

"У кол'јевци од четръест дана ! „Царуј, куме, за седам година, Осме подај мојему Урошу."

[ocr errors]

То говори Српски цар Стјепане,
То говори, а с душом се бори;
То изусти, лаку душу пусти.

50

55

60

Он царова шеснаест година;

65

Колико је зулум поставио,
Што ношаше раја сиротиња,
Што ношаше од свиле хаљине,
Тад обуче сукнене хаљине.
Млади Урош соја господскога
Довати ее снаге и памети,

70

Па дозива стару своју мајку:
„Мати моја, царице Роксанда!

„Дај ми, мајко, комад љеба бабов."
Стара њему мајка говорила:
„Чујеш ли ме, мој млади Урошу!
Има љеба, но је у другога,

9,

„Баш у кума Вукашина краља:
„Каде ти је бабо починуо,
На самрти царство наручио
„Баш на кума Вукашина краља,
„Да царује за седам година,
„Осме тебе да предаде царство;
„Он царује шеснаест година.

99

[ocr errors]

75

80

34.

Ꭹ рош и Мрљавчевићи.

Састала се четири табора
На убаву на пољу Косову
Код бијеле Самодреже 25) цркве:
Једно табор Вукашина краља,
Друго табор деспота Угљеше,
Треће табор војеводе Гојка,
А четврто царевић - Уроша;
Цареви се отимљу о царство,

25) Једни пјевају код Грачанице.

5

« PreviousContinue »