Међу се се хоће да поморе, Злаћенима да пободу ножи, А не знаду, на коме је царство. Краљ Вукашин вели: „На мене је;" Деспот Угљеш: „Није, нег3 на мене;" Војвод Гојко: „Није, нег ̇ на мене;" Ћути нејак царевић Урошу, Ћути дјете, ништа не бесједи, Јер не смије од три братијенца, Братијенца, три Мрњавчевића. Пише књигу Вукашине краљу, Пише књигу, и шиље чауша До Призрена града бијелога До онога протопоп-Недељка, Нека дође на Косово равно, Да он каже, на коме је царство; Он је свјетла цара причестио, Причестио и исповједио, У њега су књиге староставне. Пише књигу деспоте Угљеша, Пише књигу, и шиље чауша До Призрена града бијелога, До онога протопоп - Недељка; Трећу пише војевода Гојко, И он шиље огњена чауша ; А четврту царевић Урошу, Пише књигу и шиље чауша. Сва четири ситне књиге пишу И пошиљу огњене чауше Све потајно један од другога. Састаше се четири чауша У Призрену граду бијеломе 99 „Причестио и исповједио, "У тебе су књиге староставне ; Знати ће се, на коме је царство. Тако су се они узмакнули. А кад закон Божји савршише, Изљегоше пред бијелу цркву, Тад' говори протопоп Недељко: „Бецо моја, четири чауша! „Ја сам свјетла цара причестио, „Причестио и исповједио, "Ал' га нисам питао за царство, 40 45 50 55 60 65 70 Већ за грије, што је сагр’јешно; „Но идите у Прилипа града „До дворова Краљевића Марка, „А до Марка, до мојега ђака, Код мене је књигу научио, „Код цара је Марко писар био, „У њега су књиге староставне, „И он знаде, на коме је царство; „Ви зовите на Косово Марка, „Хоће Марко право казивати, „Јер се Марко не боји никога, „Разма једног Бога истинога. Отидоше четири чауша, Отидоше ка Прилицу граду, Бјелу двору Краљевића Марка. Кад су били пред бијеле дворе, Ударише звекиром на врата, То зачула Јевросима мајка, Па дозива свога сина Марка: „Сине Марко, моје чедо драго! „Тко удара звекиром на врата? „Баш ка' да су бабови чауши." Уста Марко, те отвори врата, Чауши се поклонише Марку: 75 80 85 90 „Божја т” помоћ, господару Марко!" 95 А Марко их омилова руком: „Добро дошли, моја ђецо драга! „Јесу л' здраво Србљи витезови, „И честити цареви и краљи?” Чауши се смјерно поклонише: „Господару, Краљевићу Марко! 100 „Све је здраво, али није мирно: 105 „А не знаду, на коме је царство; „Тебе зову на Косово равно, 110 „Да им кажеш, на коме је царство." Оде Марко у господске дворе, 99 „Да им кажем, на коме је царство." Колко Марко тежио на правду, Тол'ко моли Јевросима мајка: 115 120 125 130 Него своју огр’јешити душу." 99 Он ће казат, на мене је царство, „Од оца ће останути сину." Марко слуша, ништа не говори, Кад га виђе Угљеша војвода, 135 140 145 „Он ће казат', на мене је царство; 150 Шути Марко, ништа не бесједи, На шатора не окреће главу. 9 „Благо мене! ето ми синовца, Он ће казат, на мене је царство; „Кад је Марко још нејачак био, „Ја сам Марка врло миловао, „У свилена њедра увијао, 99 Кано красну од злата јабуку; „Куд сам гође на коњу ходио, „Све сам Марка са собом водио; 155 160 |