Page images
PDF
EPUB

„Кажи, Марко, на мене је царство,
„Ти ђеш, Марко, први царовати,
„А ја ћу ти бити до кољена.”
Шути Марко, ништа не говори,
На шатора не окреће главу,
Право оде бијелу шатору,
Ка шатору нејака Уроша,
Догна Шарца цару до шатора,
Онђе Марко Шарца одсједнуо.
Кад га виђе нејаки Урошу,
Лако скочи са свил'на душека,
Лако скочи, паке проговори :
„Благо мене! ето мога кума,
„Ето кума, Краљевића Марка,
„Он ће казат на коме је царство.
Руке шире, у грла се грле,
У бијело цјеливају лице,
За јуначко питају се здравље,
Па сједоше на свил'на душека.
Тако мало време постајало,
Данак прође, тавна ноћца дође;
Кад у јутру јутро освануло,
И пред црквом звона ударише,
Сва господа дошла на јутрење,
У цркви су службу савршили,
Изљегоше из бијеле цркве,
У столове пред цркву сједнули,
Шећер ију, а ракију пију,
Марко узе књиге староставне,
Књиге гледа, а говори Марко:
„А мој бабо, Вукашине краљу!

165

170

175

180

185

190

99

195

Мало л' ти је твоје краљевине? „Мало л' ти је? Остала ти пуста! „Већ со туђе отимате царство. „А ти стриче, деспоте Угљеша! „Мало л' ти је деспотства твојега? „Мало л' ти је? Остало ти пусто! 200 „Већ со туђе отимате царство. А ти стриче, војевода Гојко ! „Мало л' ти је војводства твојега ? „Мало л ти је? Остало ти пусто! „Већ со туђе отимате царство. „Видите ли, Бог вас не видио ! „Књига каже, на Урошу царство, Од оца је остануло сину,

99

[ocr errors]

99

„Бетету је од кољена царство.
„Њему царство царе наручио
„На самрти, кад је починуо.
Кад то зачу Вукашине краљу,
Скочи краљу од земље на ноге,
Па потрже злаћена ханџара,
Да убоде свога сина Марка,
Бјежи Марко испред родитеља,
Јер се њему, брате, не пристоји
Са својим се бити родитељем,
Бјежи Марко 'око б'јеле цркве,
Око б'јеле цркве Самодреже,
Бјежи Марко, а ћера га краљу,
Док су трипут коло саставили
Око б'јеле Самодреже цркве,
Готово га бјеше сустигао,
Ал' из цркве нешто проговара:

205

210

215

220

225

„Бјеж” у цркву, Краљевићу Марко! Видиш, ђе ћеш данас погинути, „Погинути од свог родитеља, „А за правду Бога истинога.” Црквена се отворише врата, Марко бјежи у бијелу цркву, За њиме се врата затворила. Краљ допаде на црквена врата, По диреку удари ханџаром, Из дирека крвца покапала, Тад се краље био покајао, Те је ријеч био говорио: "Леле мене до Бога једнога! „Бе погубих свога сина Марка." Ал' из цркве нешто проговара: "А чујеш ли? Вукашине краље! „Ти нијеси посјекао Марка, „Већ посјече Божјега анђела." На Марка је врло жао краљу, Те га љуто куне и проклиње: „Сине Марко, да те Бог убије! Ти немао гроба ни порода!

99

„И да би ти душа не испала,
„Док Турскога цара не дворио!"
Краљ га куне, цар га` благосиља:
„Куме Марко, Бог ти помогао!

99

Твоје лице св’јетло на дивану ! „Твоја сабља сјекла на мејдану! „Нада те се не нашло јунака! Име ти се свуда спомињало,

230

235

240

245

250

255

„Док је сунца и док је мјесеца!" Што су рекли, тако му се стекло.

35.

Зидање Раванице.

Службу служи славни кнез Лазаре
У Крушевцу шанцу шареноме,
Службу служи светог Амосија;
Сву господу зове на светога
Са књигама и са здравицама.
Скупи му, се сва Српска господа,
Па је редом у соври посади
По госпоству и по старјешинству,
Уврх совре славни кнез Лазаре.
Ту сједоше пити вино ладно.
Таман бище вина највишега,
И о сваком добру бесјеђаху,
Ал' пошета госпођа Милица,

Лако шета по царском дивану,
На њојзи је до девет ћемера,
Испод грла до девет ђердана,
А на глави девет перишана,
Поврх тога круна позлаћена
А у њојзи три камена драга,
Сјаје ноћом, како дањом сунце;
Па бесједи славноме Лазару:
„Господине, славни кнез - Лазаре!
„Зазор мене у те погледати,
А камо ли с тобом говорити,

5

10

15

20

„Бит не може, говорити хоћу:
„Што бијаху Немањићи стари,
„Цароваше, па и преминуше,
„Не трпаше на гомиле благо,
„Но градище с њиме задужбине,
„Саградише млоге намастире:
„Саградише високе Дечане,
„Баш Дечане више Баковице;
„Паћаршију више Пећи равне;
„У Дреници бијела Девича,
„И Петрову цркву под Пазаром;
„Мало више Ђурђеве Ступове,
Сопоћане Наврх Рашке ладне,
„И Тројицу у Херцеговини,
, Цркву Јању у Староме Влаху;
„И Павлицу испод Јадовника,
„Студеницу испод Брвеника;
„Цркву Жичу више Карановца;
„У Призрену цркву свету Петку;
„Грачаницу у Косову равном;
„Све то јесу њине задужбине;
„Ти остаде у столу њиноме

99

,,

„И
потрпа на гомиле благо,
„А не гради нигђе задужбине;
„Ето нама не ће пристат благо
„Ни за здравље ни за нашу душу,
„А ни нама, ни коме нашему. "
Тад' говори славни кнез Лазаре :
„Чујете ли, сва Српска господо!
„Шта говори госпођа Милица,

25

30

35

40

45

50

« PreviousContinue »