Page images
PDF
EPUB

99

„К себе руке, Краљевићу Марко !
„Остав сабљу, да је Бог убије!
"Би л оваког брата иштетио,
„Који нас је красно дочекао,
„А са једне грдне копилице,
„И сву Леки земљу расплакао?"
Не да Милош Леки кидисати.
Виђе Марко, па се досјетио,
Не шће њему сабљу отимати,
Но погледну пињал за појасом,
Па потрча низ танке чардаке;
Кад се Марко земље доватно
И на земљи камене калдрме,
Али Роса близу куле била,
Опколиле Росанду ђевојке,
Држе скуте и држе рукаве,
Виђе Марко, па из грла викну
„О ђевојко, поносита Росо!

99

"А тако ти те младости твоје!
„Ну одбаци од себе ђевојке,
„А обрни к мене твоје лице,
Е се, Росо, јесам застидио

99

„На чардаку од брата твојега,

99

99

Те те, Росо, добро не сагледах,

"А кад дођем у Прилипа града,

"Хоће мене сестра досадити

„Питајући: „Каква бјеше Роса?""

[ocr errors]
[ocr errors]

Обрни се, да ти виђу лице."

А ђевојка одћушну ђевојке,

Поврати се и обрну лице:

„Виђи, Марко, и сагледај Росу."

505

510

515

520

525

530

Љутит Марко, па се придрнуо,
Једном крочи и далеко скочи,
И за руку дофати ђевојку,
Остар пињал вади од појаса,
Те јој десну осијече руку,
Осјече јој руку до рамена,
Десну руку даде у лијеву,
А пињалом очи извадио,
Па их зави у свилени јаглук,
Па јој тури у десно њедарце,
Па јој Марко ријеч проговара:
„Бирај саде, Росанда ђевојко!
„Бирај саде, кога тебе драго:
Ја ти драго Турску придворицу,
„Ја ти драго Кобилић-Милоша,
„Ја ти драго Рељу копилана."
Пишти Роса, далеко се чује,
Свога брата Леку помињаше:
„А мој брате, Лека капетане!
„Тал не видиш, ђе погибох људо
„Од силнога Краљевића Марка ?"
Чује Лека на танке чардаке,
Мучи Лека, како камен студен,
Не смијаше ништа проговорит,
Јел и Лека може погинути.
Викну Марко, не шће на чардаке,
Викну Марко оба побратима:

[ocr errors]

99

,Хајте, браћо, к земљи низ чардаке,

Понесте ми сабљу у рукама,

„Земан дође, да ми путујемо."

Побратими Марка послушаше,

535

540

545

550

555

560

Допадоше к земљи и калдрми,
Под чардаком Марко сабљу паше,
На добре се коње доватише,
Отидоше пољем широкијем;

Оста Лека, како камен студен,
Оста Роса грдна кукајући.

41.

Дјевојка надмудрила Марка.

Сиротује сирота девојка:
Каде руча, она не вечера,
Кад састави ручак и вечеру,
Онда јој је руа недостало;
Ал' је за то добре среће била:
Испроси је Краљевићу Марко,
А препроси војевода Јанко,
Прстен дао Уступчићу Павле.
Дигоше се сва три младожење,

Сваки води иљаду сватова,

Право иду двору девојачком:

Напред Марко, а за Марком Јанко,

565

570

5

10

А за Јанком Уступчићу Павле.
Осврте се Краљевићу Марко,

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]
[ocr errors]

И толике коње поморио,

„Кад то није за тебе девојка,

„Већ за мене Краљевића Марка ?"
Јанко ћути, ништа не говори,

20

Већ с окрену к Уступчићу Павлу,
Па је њему тијо беседио:
„Куд си ми се подигао, Павле?
„Што с толико свате потрудио
„И толике коње поморио?
„Нит' је твоја, ни моја девојка,
„Већ сокола Краљевића Марка." -
Павле ћути, ништа не говори,
Веће језди напред пред сватови.
Кад су били близу бела двора,
Далеко и угледала мајка,
Весела је пред њи ишетала
И господско коло изводила,
По тројицу у двор уводила:
Сади кума једног до другога,
Старог свата једног до другога,
Младожењу једног до другога;
Па се онда сватом окренула:

[ocr errors]

99

Ви остали кићени сватови! Изволите, добри пријатељи!" Кад се свати мало одморише, Подиже се Краљевићу Марко, Па извади сабљу димишћију, Па је метну себи на колена, И Јанку се онда окренуо, Па је њему тијо говорио: „Чујеш ли ме, војеводо Јанко! „И ти шњиме Уступчићу Павле! „Извадимо три златне јабуке, „Положимо три златна прстена, „Нек изведу лепоту девојку,

[ocr errors]

25

30

35

40

45

50

99

99

„Нека бира, чију ће јабуку,
Ил' јабуку, или прстен златан:
Машила се за коју јој драго,
Онога је лепота девојка. "

Ту су Марка ома послушали:
Извадише три златне јабуке,
Положише три златна прстена,
Изведоше лепоту девојку,
Па говори Краљевићу Марко:
„Чујеш ли ме, лепото девојко,
„Саде бирај, чију ћеш јабуку,
„Ил' јабуку, или прстен златан.
Кад девојка речи разабрала,
Сирота је, ал' је мудра била,
Беседила Краљевићу Марку:
Богом куме, Краљевићу Марко!
„Стари свате, војеводо Јанко!

99

„И остали кићени сватови!

[ocr errors]
[ocr errors]

„Богом браћо, добри пријатељи! „Јабука је дечина забава,

„А

прстен је јуначка белега;

„Ја ћу поћи за Уступчић-Павла.”
Кад је Марко речи разабрао,
Цикну Марко, као горско звере,
Удари се руком по колену,
Па беседи сироти девојки:
„Кучко једна, сирото девојко!
„Мор’о те је когод научити,
Веће казуј, ко те научио?"
Одговара сирота девојка:

[ocr errors]
[ocr errors]

Мили куме, Краљевићу Марко!

55

60

65

70

75

80

« PreviousContinue »