Page images
PDF
EPUB

„Твоја ме је сабља научила."
Тад се Марко на њу насмејао,
Па је њојзи тијо беседио:
„Срећа твоја, лепото девојко!
Што се ниси јабуке машила,
„Ил' јабуке, ил' прстена златна,
„Вера моја тако ми помогла!

[ocr errors]

Обе би ти одсекао руке;

"Нити би се наносила главе,

„Ни на глави зеленога венца.

42.

99

85

90

Марко Краљевић и Вуча џенерал.

Или грми, ил' се земља тресе?
Нити грми, нит' се земља тресе,
Већ пуцају на граду топови,
На тврдоме граду Варадину:
Шенлук чини Вуча џенерале,
Јер је Вуча шићар задобио,
Три војводе Српске уватио:
Једно јесте Милош од Поцерја,
Друго јесте Топлица Милане,
А треће је Косанчић Иване;
Бацио их на дно у тавницу,
Бено лежи вода до кољена,
А јуначке кости до рамена.
Цвили јунак Милош од Поцерја,
Цвили Милош, како љута гуја;
Јер се Милош није научио

5

10

15

Подносити муку и невољу;
Цвили Милош, како љута гуја,
Привлачи се на пенџер тавници,
Те он гледа јунак по сокаци,
Не бил кога знана опазио,
Ал' припази пошту књигоношу 36),
Па дозивље Милош од Поцерја:
„Богом брате, пошта књигоноша!
„Донеси ми један лист хартије,
„Да ти градим једну ситну књигу.”
То је пошта за Бога примио,
Донесе му један лист хартије;
Сједе Милош ситну књигу писат
У Прилипа у бијела града,
Своме побру Краљевићу Марку:
„Богом брате, Краљевићу Марко !
„Ил' не чујеш, ил' не хајеш за ме?
„Тешке сам ти муке допануо,
„Побратиме, у Маџарске руке.
„Увати ме Вуча џенерале,
„И још моја оба побратима;

99

99

Бацио нас на дно у тавницу,
"Бено лежи вода до кољена,
„А јуначке кости до рамена;
„Лежим, брате, три бијела дана,
Ако будем, брате, још три дана,
„Никада ме више виђет' не ћеш;
„Избављај ме, побратиме Марко,
„Јал за благо, јали на јунаштво."

[ocr errors]

36) Једни пјевају: Пера Лашинина.

20

25

30

35

40

45

Па у лице пером ударио,
Од образа крви наточио,
С крви њему књигу запечати,
Па је даде пошти књигоноши,
И даде му дванаест дуката;
Па је пошти Милош говорио:
„Носи књигу бијелу Прилипу
„На кољено Краљевићу Марку."
Оде пошта бијелу Прилипу,
У њег стиже у свету неђељу,
Када Србљи у цркви бијаху;
Стаде пошта пред бијелом црквом,
Докле Марко изиђе из цркве;
Кад изиђе Краљевићу Марко,
Пошта капу под мишицу баци,
Поклања се до земљице Марку,
Па му даде лист књиге танане.
Када Марко ситну књигу прими,
Стојећи је књигу проучио;

Када виђе, што му књига каже,
Удрише му сузе од очију,
Па је онда Марко бесједио:
„Авај мене, драги побратиме!
„Ту ли си ми, болан, допаднуо!
"Ал' тако ми моје вјере тврде!
„Хоће тебе побро избавити
„Јал' за благо, јали на јунаштво.”
Па он оде својој танкој кули,
Сједе мало, те се напи вина,
Па припаса сабљу оковану,
И пригрну ћурак од курјака,

50

55

60

65

70 ·

75

А на главу капу од курјака,
Привеза је мрком јеменијом;
Па узимље копље убојито,
Па се спушта у подруме Шарцу,
Те опреми Шарца од мејдана:
Притеже му седморе колане,
Заузда га уздом позлаћеном;
Па наточи тулумину вина,
Објеси је о ункаш Шарину,
С десне стране тешку топузину,
Да не крива ни тамо ни амо;
Па се Шарцу на рамена баци,
Окрену га од Прилипа града,
Оде право стојну Бијограду.
Кад је био покрај Бијограда,
Уврати се, те се напи вина;
Па одатле поклопи Шарина,
За Дунавом скела догоди се;
Двапут Марко скелеџију викну,
Па га више ни чекати не шће,
Већ наћера Шарца на Дунаво,
Оде право граду Варадину,
Под Варадин у поље зелено.
Ту устави Шарца од мејдана,
Па удари копље у ледину,
За копље је привез’о Шарина,
Тулумину скиде са ункаша
И врже је у зелену траву,
Па он сједе пити мрко вино;
Не пије га чим се вино пије,
Већ леђеном од дванаест ока,

80

85

90

95

100

105

Пола пије, пола Шарцу даје
Кад у јутру јутро освануло,
Пошетала Велимировица,
Мила снаха Вуче џенерала,
По бедену града Варадина,
Она гледа низ поље зелено,
У пољу је опазила Марка;
Кад угледа Краљевића Марка,
Трољетна је увати грозница,
Па побјеже у бијеле дворе.
Њу ми пита Вуча џенерале:
„Што је тебе, моја снахо драга ?”
Казује му Велимировица:

„О мој свекре, Вуча џенерале!
„Сједи јунак у пољу широку,
„У ледину копље ударио,
„За копље је коња привезао,

А пред њиме стоји тулум вина; „Не пије га чим се пије вино, „Већ леђеном од дванаест ока, „Пола пије, пола коњу даје; „Коњ му није каквино су коњи, „Веће шарен, како и говече; „Јунак није какви су јунаци: „На плећима ћурак од курјака, „На глави му капа од курјака, „Привезо је мрком јеменијом; „Нешто црно држи у зубима „Кокик јагње од пола године." Вели њојзи Вуча џенерале: „Не плаши се, моја снахо драга!

110

115

120

125

130

135

« PreviousContinue »