„Опреми га, како г' Вуча спрема, „Да поиграм преко Њемадије; 280 И у њима дванаест вранаца, „Што их преже Вуча џенерале, „Када иде од Беча һесару, „Да м3 однесу старога Топлицу; 285 „Дај ми рухо Вуче џенерала, Што га носи о васкрсенију, „Да обучем мојега Топлицу И 43. Царица Милица и змај од Вала Богу, вала јединоме! 290 295 300 Покрај њега царица Милица; 99 „Што те питам, право да ми кажеш: Што си тако сјетна невесела, „У образу блједа и потмула? „Шта т' је мало у двору нашему ?" Вели њему царица Милица: „Цар-Лазаре, Српска круно златна! „Кад ме питаш, право ћу ти казат: Свашта доста у двору нашему, Него има годиница дана 99 „Како је се змаје навадио, 99 „Те ме љуби на бијелој кули." Кад то чуо славан цар Лазаре, Он говори царици Милици: 99 Чу ли мене, царице Милице! „Када буде вече по вечери, „Те отидеш на бијелу кулу, „А дође ти змаје од Јастрепца, „Упитајде змаја од Јастрепца, „Боји ли се још кога до Бога, „И на земљи какога јунака.” Мало време за тим постајало, Оде царе на танке чардаке, А царица на високу кулу. Мало било, за дуго не било, Засија се Јастребац планина 9, О Бога ти, змаје од Јастрепца! „Кад долазиш на бијелу кулу, „Те ти са мном лежиш у душеку, „Бојиш ли се још кога до Бога, „Ја на земљи какога јунака?" Али вели змаје од Јастрепца: „Муч' Милице, муком замукнула! Томе те је Лазо научио.” 99 Милица се змају кунијаше: 35 40 45 50 „Није, змаје, живота ми мога! „Већ те видим да си добар јунак." А кад чуо змаје од Јастрепца, Превари се, уједе га гуја, ,0 Милице, о моја царице! „Кад ме питаш, да ти право кажем: 99 99 Што је земље на четири стране, „Не бојим се никога до Бога Ни на земљи какога јунака, „До што кажу Сријем земљу равну „И у њему село Купиново, А у селу Змај-Деспота Вука, 55 60 99 „Њега с' бојим на земљи јунака ; A царица цару на чардаке, Те казује, шта јʼ од змаја чула. А кад царе саслуша Милицу, Он отиде ситну књигу писат', Те је шаље Сријем-земљи равној На кољено Змај-Деспоту Вуку: „Чујеш мене, Змај-Деспоте Вуче! „Дођи мене ка Крушевцу граду, „Те погуби змаја од Јастрепца, „Да ми змаје царицу не љуби, „А даћу ти три товара блага, „И да ћу ти Сремску бановину „У државу за живота твога." Оде књига Сријем-земљи равној, А кад дође Змај-Деспоту Вуку, Те је Вуче књигу проучио; Жао му је змаја погубити, Па се Вуче врло замислио: Ал' ће ићи, али ићи не ће; 65 :70 75 80 85 90 Све мислио, на једно смислио, 95 Те с опреми на танку чардаку, пшеници шатор разапео, 99 100 105 110 115 120 125 |