Page images
PDF
EPUB
[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

„Како л' свате јадна дочекати,
„Кад је твоја умрла девојка,
„Јуче смо је младу саранили?”
Онда Лазо мајки говорио:

99

[ocr errors]

Казуј гробље, гди је укопана, „Да ја видим и мртву девојку.” Кад је мајка речи разабрала, Беседила Радановић-Лази: „Ја ти гробља не смем казивати, „Јер је код нас чудан адет посто: „Кад умире под прстен девојка, „Не копа се у то ново гробље, „Бећ се баца у то сиње море Кад то чуо Радановић Лазо, Беседио кићеним сватовма: „Ој сватови, моја браћо драга! „Чекајте ме у беломе двору, „Док отидем на нове пазаре, „Да ја купим свиле свакојаке, „Да ја плетем мрежу шаровиту, „Да ја тражим по мору девојку, „Ил' һ у мени живо срце пући." Кад је Лазо ово беседио, Слушала га танана робиња, Па је њему тијо беседила: „Господару, Радановић-Лазо ! „Није твоја умрла девојка,

50 ?

55

60

65

70

99

Већ се она с мајком завадила, „Ни о граде, ни о винограде; „Већ о једну танану кошуљу: „Мајка оће да остави сину, „А девојка теби да понесе.” Кад је Лазо речи разабрао, Он беседи куму и деверу: „Ој Бога вам, куме и девере! „Ви идите горе на чардаке; „Доведите лепоту девојку, „У њене јој даре не дирајте, „Јер у мене доста дара има." Кад то чуо куме и девере, Послушали Радановић-Лазу: Отидоше на горње чардаке, Доведоше лепоту девојку, Ꭹ даре јој ни дирнули нису. Кад су Божји закон савршили, Девојка се са родом опрашта: Љуби оца, љуби стару мајку, Љуби браћу и милу сестрицу, Па је мајки онда беседила: „Опрости ми, мила мајко моја! „Што сам теби, мајко, сагрешила. Али мајка куне без престанка: „Мила кћери, и тебе не било! „Ни допрла тамо, ни овамо! „Већ остала среди горе чарне." Кад девојка речи разабрала, Удрише јој сузе од очију. Дигоше се кићени сватови,

[ocr errors]

75

80

85

90

95

100

105

Одведоше лепоту девојку.
Кад су били среди горе чарне,
Ал' девојку заболела глава,
Беседила свом ручном деверу:
„Ој девере, мој злаћен прстене!
„Ти ми зовни Радановић-Лазу."
Кад је девер речи разабрао,
Брже оде Радановић-Лази,
Па је Лази тијо беседио:
„Ајде, Лазо, брже у натрагe,
„Девојка се наша разболела,
„На кума се главом наслонила,
Кад је Лазо речи разабрао,
Он отиде лепоти девојки,
Па је пита Радановић Лазо:
„Што је теби, лепота девојко?
„Што је тебе заболела глава ?”
Девојка је њему беседила:
„Господару, Радановић-Лазо !
„Де ми скупи кићене сватове.”
Скупи Лазо кићене сватове,
Девојка им лепо зафалила
На љубави и на пријатељству;
Сваком дала по киту босиљка,
Лази дала танану кошуљу,
За коју се с мајком завадила,
Па је њему тијо беседила:
„На кошуљу, Радановић-Лазо!
„Под грлом јој пуце јадиково,
„Јадиково и чемериково:
„Кудгод одиш, нека јадикујеш;

bitter

105

110

115

120

125

130

[ocr errors]

99

[ocr errors]
[ocr errors]

„А гди станеш, да чемерикујеш;
"А мене је заболела глава,
„А од срца преболети не ћу."
То изусти, па душицу пусти.
Тад' је Лазо сватом беседио:
„Сад на ноге, кићени сватови !
„С наџаци јој раку ископајте,
„А сабљама сандук сатешите,
Више главе ружу усадите, Р
„Око гроба клупе направите, не
„Ниже ногу бунар ископајте:
„Рад мириса нек се ружом ките,
„Од умора на клупе седају,
„А од жеђи ладне воде пију."
Често Лазо на гроб излазио,
Па је пит'о своју заручницу:
„Јел ти, душо, земља дотешчала?”
Девојка му мртва одговара:

99

„Није мени земља дотешчала,

[ocr errors]

„Већ је тешка материна клетва.”

8.

Јован и дивски сшарјешина,
(из Црне горе).

Цар хоћаше изгубити љубу,
Цар хоћаше, и невоља му је,
Е му љуба много закривила,
И за то је царе помрзио;
Ма је слуге изгубит не даду,
Но се моле цару честитоме,
Те госпођу своју измолише :

140

145

150

155

embitter до слизи

པ་

5

lead outr

Цар је своје слуге послушао,
Поклони јој живот за годину.
Она сина имаше Јована,
Па ђетету своме говорила:
„О камо те, мој Јоване сине!
„Хоћеш ли се одрицат' од мајке?"
Дијете су сузе пропануле,
Па дијете мајци говорило :
„Чујеш ли ме, моја мила мајко!
„Ја ћу с тобом по св'јету бјежати.
А њему је мајка говорила:
„Хајд' уљези цару у сараје,
„Те изведи гојена Лабуда,
„Да бјежимо, синко, по свијету."
Скочи Јован од земље на ноге,
Те је мајку своју послушао

(А нема му до петнаест љетах),
И Лабуда свога изводио,
Бачише се њему о рамена;
Но је Јован мајци говорио:
„А за Бога, моја мила мајко!
„Кад м3 одвоји од оца мојега,
„Који нема до мене једнога,
„Куд ћемо се, мајко, дијевати ?"
А мајка је сину говорила:
„Да бјежимо, синко, по свијету,
„А од цара и мога и твога,
А далеко тридесет конаках,
„Бе не царе ни чути не може,
mentan „А некмоли очима виђети.”

Они бјеже земљом и свијетом,

[ocr errors]

10

15

20

25

30

35

« PreviousContinue »