„Виђех јутрос, да памети немаш.
„Што ми ђеце иштеш деветоро,
Да ми ђецу водиш у Косово,
„У Косово, да их кољу Турци,
„Немој, зете, више проговарат”,
Не дам ђеце водит у Косово,
„Макар шћери нигда не видио.
Мио зете, дели Страхињ-бане!
„Рашта си се тако раздертио ?
„Знаш ли, зете? не зна ли те људи!
„Ал’ако је једну ноћ ноћила,
„Једну ноћцу шњиме под чадором,
„Не може ти више мила бити,
„Бог ј убио, па је то проклето,
„Воли њему, него тебе, сине;
„Нека иде, враг је однесао!
„Бољом ћу те оженити љубом,
"С тобом хоћу ладно пити вино,
„Пријатељи бити до вијека;
„А не дам ти ђецу у Косово."
Плану бане, како огањ живи,
Не шће викнут’ни призвати слугу,
Но сам оде к ђогу у ахаре,
Ја како га бане оседлао!
Како ли га тврдо опасао!
Па заузда ђемом од челика,
Пред дворе га води у авлију
К бињекташу бијелу камену,
Па се ђогу фати на рамена
Погледује девет својих шура,
А шуреви у земљицу црну.
Бан погледну пашенога свога,
Некакога млада Немањића,
А Немањић гледа у земљицу.
Кад пијаху вино и ракију,
Сви се фале за добре јунаке,
Фале с зету и Богом се куну:
Волимо те, Страхинићу бане!
Но сву земљу нашу царевину;"
Ал' да видиш јада на невољи!
Бану јутрос нема пријатеља:
Није ласно у Косово поћи.
Виђе бане, ђе му друга нема,
Сам отиде пољем Крушевачким.
Ја кад био низ широко поље,
Обзире се ка Крушевцу б'јелу,
Не ће ли се шуре присјетити,
Не ће ли се њима ражалити;
А кад виђе јутрос на невољи
Бе му нема главна пријатеља,
Паде на ум, па се досјетио
За његова хрта Карамана,
Кога воли него добра ђога,
Те привикну из бијела грла,
Остало је хрче у ахару;
Зачу гласа, хитро потрчало
Док у пољу пристиже ђогина,
Покрај ђога хрче поскакује,
А златан му литар позвекује,
Мило било, разговори с бане
Оде Бане на коњу ђогину,
Те пријеђе поља и планине,
Ја кад дође у поље Косово,
Кад сагледа по Косову силу,
Ал' се бане мало препануо,
Па помену Бога истинога,
У ордију Турску угазио.
Иде бане по пољу Косову,
Иде бане на четири стране,
Тражи бане силна Влах-Алију,
Ал' не може бане да га нађе;
Спушти с бане ка води Ситници, 315
На једно је чудо нагазио:
На обали до воде Ситнице
Један зелен ту бијаше чадор,
Широк чадор поље притиснуо,
На чадору од злата јабука,
Она сија, како јарко сунце,
Пред чадором побијено копље,
А за копље вранац коњиц свезан;
На глави му маха Стамболија 40),
Бије ногом десном и лијевом.
Кад то виђе Страхинићу бане,
Прохесапи и умом премисли,
Баш је чадор силна Влах-Алије,
Те ђогина коња пригоњаше,
Копље јунак скиде са рамена,
Те чадору врата отворио,
А да види, ко је под чадором;
40) т. ј. Стамболска (велика) зобница.
Не бијаше силан Влах-Алија,
Но бијаше један стари дервиш,
Бијела му прошла појас брада,
Шњиме нема нитко под чадором,
Бекрија је тај несрећан дервиш,
Пије Турчин вино кондијером,
Но сам лије, но сам чашу пије,
Крвав дервиш бјеше до очију;
Кад га виђе Страхинићу бане,
Те му селам Турски називаше,
Пијан дервиш оком разгледаше,
Па му мучну ријеч проговара:
„Да си здраво! дели Страхин-бане
Од малене Бањске крај Косова."
Плану бане, препаде се љуто,
Те дервишу Турски одговара: „Бре! дервишу, несретна ти мајка! „Рашта пијеш ? рашта се опијаш ? 350
„Те у пићу грдно проговараш
„И Турчина зовеш каурином.
„Шта помињеш некакога бана?
„Ово није Страхинићу бане,
„Но ја јесам цареви делија,
„Једеци се царски покидаше,
„У ордију Турску побјегоше,
Све делије хитро потрчаше,
„Да једеке цару пофатамо;
„Ако кажем цару, ја везиру,
„Коју си ми ријеч бесједио,
, Хоћеш, стари, јада допанути."
Грохотом се дервиш осмјенуо:
„Ти делијо, Страхинићу бане !
Знаш ли, бане, не знали те јади! 365 „Да сам саде на Голеч-планини,
„Да те видим у царевој војсци,
Познао бих тебе и ђогина,
И твојега хрта Карамана,
„Кога волиш, него добра ђога.
Знаш ли, бане од малене Бањске!
„Познајем ти чело како ти је,
„И под челом очи обадвије,
„И познајем оба мрка брка.
„Знаш ли бане ? не знало те чудо! 375 „Кад западох ропства у вијеку, „Пандури ме твоји ухитише „У Сухари врху на планини, „У руке ме твоје додадоше, Ꭹ
Ти ме баци на дно од тамнице, „Те робовах и тамницу трпљех „И зачамах за девет година, „Девет прође, а стиже десета, „А тебе се, бане, ражалило,
Те ти зовну Рада тамничара,
„Твој тамничар на тамничка врата,
Изведе ме к тебе у авлију.
„Знаш ли, бане, знаш ли Страхинићу ?
„Кад запита и мене упита:
,,„Ропче моје, змијо од Турака!
пропаде у тамници мојој! ,,,Можли с', робе, јунак откупити." „Ти ме питаш, ја право казујем: ,,,Могао бих живот откупити!
|