Бено млоги Турци изгинули ;
„Милош згуби Турског цар-Мурата
„И Турака дванаест хиљада;
„Бог да прости, ко га је родио!
„Он остави спомен роду Српском,
„Да се прича и приповиједа
„Док је људи и док је Косова.
„А што питаш за проклетог Вука,
„Проклет био и ко га родио!
„Проклето му племе и кољено!
„Он издаде цара на Косову
И одведе дванаест хиљада, „Госпо моја! љутог оклопника.”
Прописш царства Срискога.
Полетио соко тица сива
Од Светиње од Јерусалима,
И он носи тицу ластавицу.
То не био соко тица сива,
Веће био светитељ Илија;
Он не носи тице ластавице,
Веће књигу од Богородице,
Однесе је цару на Косово,
Спушта књигу цару на колено,
Сама књига цару беседила:
„Царе Лазо, честито колено!
Коме ћеш се приволети царству?
Или волиш царству небескоме,
„Или волиш царству земаљскоме ?
Ако волиш царству земаљскоме, Седлај коње, притежи колане, „Витезови сабље припасујте, „Па у Турке јуриш учините, „Сва ће Турска изгинути војска; „Ако л' волиш царству небескоме, „А ти сакрој на Косову цркву, „Не води јој темељ од мермера, Већ од чисте свиле и скерлета, „Па причести и нареди војску;
Сва ће твоја изгинути војска,
„Ти ћеш, кнеже, шњоме погинути."
А кад царе саслушао речи,
Мисли царе мисли свакојаке:
„Мили Боже, што ћу и како ћу ?
Коме ћу се приволети царству?
„Да или ћу царству небескоме?
„Да или ћу царству земаљскоме ?
„Ако ћу се приволети царству,
„Приволети царству земаљскоме,
„Земаљско је за малено царство,
А небеско у век и до века."
Цар воледе царству небескоме,
А него ли царству земаљскоме,
Па сакроји на Косову цркву,
Не води јој темељ од мермера,
Већ од чисте свиле и скерлета,
Па дозива Српског патријара
И дванаест велики владика,
Те причести и нареди војску.
Истом кнеже наредио војску,
На Косово ударише Турци.
Маче војску Богдан Јуже стари
C девет сина девет Југовића,
Како девет сиви соколова,
У сваког је девет иљад војске,
А у Југа дванаест иљада,
Па се бише и секоше с Турци:
Седам паша бише и убише,
Кад осмога бити започеше,
Ал' погибе Богдан Јуже стари,
И изгибе девет Југовића,
Како девет сиви соколова,
И њиова сва изгибе војска.
Макош, војску три Мрњавчевића:
Бан Угљеша и војвода Гојко
И са њима Вукашине краље,
У свакога триест иљад војске,
Па се бише и секоше с Турци:
Осам паша бише и убише,
Деветога бити започеше,
Погибоше два Мрњавчевића,
Бан Угљеша и војвода Гојко,
Вукашин је грдни рана доп’о,
Њега Турци с коњма прегазише;
И њиова сва изгибе војска.
Маче војску Ерцеже Степане,
У Ерцега млога силна војска,
Млога војска, шездесет иљада,
Те се бише и секоше с Турци:
Девет паша бише и убише,
Десетога бити започеше,
Ал' погибе Ерцеже Степане,
И његова сва изгибе војска.
Маче војску Српски кнез Лазаре,
У Лазе је силни Србаљ био,
Седамдесет и седам иљада,
Па разгоне по Косову Турке,
Не даду се ни гледати Турком,
Да камо ли бојак бити с Турци;
Тад би Лаза надвладао Турке,
Бог убио Вука Бранковића!
Он издаде таста на Косову ;
Тада Лазу надвладаше Турци,
И погибе Српски кнез Лазаре,
И његова сва изгибе војска,
Седамдесет и седам иљада;
Све свето и честито било
И миломе Богу приступачно.
M усић Стефан.
Вино пије Мусићу Стеване
У Мајдану чисто сребрноме 42),
У свом красном двору господскоме;
Вино служи Ваистина слуга.
Кад се ладна поднапише вина,
Ал' беседи Мусићу Стеване:
„Ваистино, моје чедо драго!
42) Приповиједа се, да је Мусић Стефан био из Мајдана
„Ја ћу лећи санак боравити,
, Ти вечерај, па се напиј вина,
„Па пошетај пред господског двора, 10
„Па погледај чистом ведром небу; „Јели јасан месец на заоду, "Јел' Даница на истоку звезда; „Јели нама путовати време "На Косово лепо поље равно „На рочиште честитоме кнезу; „Јер знадеш ли, моје чедо драго, „Кадоно смо на заклетви били „Како нас је заклињао кнеже, „Заклињао, проклињао љуто: ,,,,Ко је Србин и Српскога рода, ,,,,И од Српске крви и колена, ,,,А не дош'о на бој на Косово, ,,„Не имао од срца порода! „„Ни мушкога ни девојачкога; „„Од руке му ништа не родило!
„Рујно вино ни шеница бела; ,,,„Рђом кап’о, док му је колена!"" Леже Стева у меке душеке,
Повечера и напи се вина,
Па ишета пред господског двора
И погледа чистом ведром небу,
Јесте јасан месец на заоду,
Јест даница на истоку звезда;
Јесте њима путовати време
На Косово лепо поље равно
Ha
рочиште честитоме кнезу;
|