Бено млоги Турци изгинули ; „Милош згуби Турског цар-Мурата „И Турака дванаест хиљада; „Бог да прости, ко га је родио! „Он остави спомен роду Српском, „Да се прича и приповиједа „Док је људи и док је Косова.
„А што питаш за проклетог Вука, „Проклет био и ко га родио! „Проклето му племе и кољено! „Он издаде цара на Косову
И одведе дванаест хиљада, „Госпо моја! љутог оклопника.”
Прописш царства Срискога.
Полетио соко тица сива Од Светиње од Јерусалима, И он носи тицу ластавицу. То не био соко тица сива, Веће био светитељ Илија; Он не носи тице ластавице, Веће књигу од Богородице, Однесе је цару на Косово, Спушта књигу цару на колено, Сама књига цару беседила: „Царе Лазо, честито колено! Коме ћеш се приволети царству?
Или волиш царству небескоме,
„Или волиш царству земаљскоме ?
Ако волиш царству земаљскоме, Седлај коње, притежи колане, „Витезови сабље припасујте, „Па у Турке јуриш учините, „Сва ће Турска изгинути војска; „Ако л' волиш царству небескоме, „А ти сакрој на Косову цркву, „Не води јој темељ од мермера, Већ од чисте свиле и скерлета, „Па причести и нареди војску;
Сва ће твоја изгинути војска,
„Ти ћеш, кнеже, шњоме погинути." А кад царе саслушао речи, Мисли царе мисли свакојаке: „Мили Боже, што ћу и како ћу ? Коме ћу се приволети царству? „Да или ћу царству небескоме? „Да или ћу царству земаљскоме ? „Ако ћу се приволети царству, „Приволети царству земаљскоме, „Земаљско је за малено царство, А небеско у век и до века." Цар воледе царству небескоме, А него ли царству земаљскоме, Па сакроји на Косову цркву, Не води јој темељ од мермера, Већ од чисте свиле и скерлета, Па дозива Српског патријара И дванаест велики владика, Те причести и нареди војску. Истом кнеже наредио војску,
На Косово ударише Турци. Маче војску Богдан Јуже стари C девет сина девет Југовића, Како девет сиви соколова, У сваког је девет иљад војске, А у Југа дванаест иљада, Па се бише и секоше с Турци: Седам паша бише и убише, Кад осмога бити започеше, Ал' погибе Богдан Јуже стари, И изгибе девет Југовића,
Како девет сиви соколова, И њиова сва изгибе војска. Макош, војску три Мрњавчевића: Бан Угљеша и војвода Гојко И са њима Вукашине краље, У свакога триест иљад војске, Па се бише и секоше с Турци: Осам паша бише и убише, Деветога бити започеше, Погибоше два Мрњавчевића, Бан Угљеша и војвода Гојко, Вукашин је грдни рана доп’о, Њега Турци с коњма прегазише; И њиова сва изгибе војска. Маче војску Ерцеже Степане, У Ерцега млога силна војска, Млога војска, шездесет иљада, Те се бише и секоше с Турци: Девет паша бише и убише, Десетога бити започеше,
Ал' погибе Ерцеже Степане, И његова сва изгибе војска. Маче војску Српски кнез Лазаре, У Лазе је силни Србаљ био, Седамдесет и седам иљада, Па разгоне по Косову Турке, Не даду се ни гледати Турком, Да камо ли бојак бити с Турци; Тад би Лаза надвладао Турке, Бог убио Вука Бранковића! Он издаде таста на Косову ; Тада Лазу надвладаше Турци, И погибе Српски кнез Лазаре, И његова сва изгибе војска, Седамдесет и седам иљада; Све свето и честито било И миломе Богу приступачно.
M усић Стефан.
Вино пије Мусићу Стеване У Мајдану чисто сребрноме 42), У свом красном двору господскоме; Вино служи Ваистина слуга. Кад се ладна поднапише вина, Ал' беседи Мусићу Стеване: „Ваистино, моје чедо драго!
42) Приповиједа се, да је Мусић Стефан био из Мајдана
„Ја ћу лећи санак боравити,
, Ти вечерај, па се напиј вина,
„Па пошетај пред господског двора, 10
„Па погледај чистом ведром небу; „Јели јасан месец на заоду, "Јел' Даница на истоку звезда; „Јели нама путовати време "На Косово лепо поље равно „На рочиште честитоме кнезу; „Јер знадеш ли, моје чедо драго, „Кадоно смо на заклетви били „Како нас је заклињао кнеже, „Заклињао, проклињао љуто: ,,,,Ко је Србин и Српскога рода, ,,,,И од Српске крви и колена, ,,,А не дош'о на бој на Косово, ,,„Не имао од срца порода! „„Ни мушкога ни девојачкога; „„Од руке му ништа не родило!
„Рујно вино ни шеница бела; ,,,„Рђом кап’о, док му је колена!"" Леже Стева у меке душеке,
Повечера и напи се вина,
Па ишета пред господског двора И погледа чистом ведром небу, Јесте јасан месец на заоду, Јест даница на истоку звезда; Јесте њима путовати време На Косово лепо поље равно Ha
рочиште честитоме кнезу;
« PreviousContinue » |