Page images
PDF
EPUB

И десетог стар-Југа Богдана,
И више њи девет бојни копља,
На копљима девет соколова,
Око копља девет добри коња,
A поред њи девет љути лава.
Тад завришта девет добри коња,
И залаја девет љути лава,
А закликта девет соколова;
И ту мајка тврда срдца била,
Да од срдца сузе не пустила,
Већ узима девет добри коња,

И

узима девет љути лава,
И узима девет соколова,
Пак се врати двору бијеломе.
Далеко је снае угледале,

Мало ближе пред њу ишетале,
Закукало девет удовица,
Заплакало девет сиротица,
Завриштало девет добри коња,
Залајало девет љути лава,
Закликтало девет соколова;
И ту мајка тврда срдца била,
Да од срдца сузе не пустила.
Кад је било ноћи у по ноћи,
Ал’завришта Дамјанов зеленко;
Пита мајка Дамјанове љубе:
„Снао моја, љубо Дамјанова!

„Што нам вришти Дамјанов зеленко?

„Ал' је гладан шенице бјелице, „Али жедан воде са Звечана ?”

Проговара љуба Дамјанова:

20

25

30

35

40

45

99

[ocr errors]

99

„Свекрвице, мајко Дамјанова!
"Нит' је гладан шенице бјелице,
Нити жедан воде са Звечана,
Већ је њега Дамјан научио
„До по ноћи ситну зоб зобати
„Од по ноћи на друм путовати;
„Пак он жали свога господара
Што га није на себи донијо."
И ту мајка тврда срдца била,
Да од срдца сузе не пустила.
Кад у јутру данак освануо,
Али лете два врана гаврана,
Крвава им крила до рамена,
На кљунове б'јела пјена тргла;
Они носе руку од јунака
И на руци бурма позлаћена,
Бацају је у криоце мајци;
Узе руку Југовића мајка,
Окретала, превртала с њоме,
Па дозивље љубу Дамјанову:

99

Снао моја, љубо Дамјанова!

„Би л познала, чија ј' ово рука ?"
Проговара љуба Дамјанова:
„ Свекрвице, мајко Дамјанова!

99

Ово ј’ рука нашега Дамјана,

„Јера бурму ја познајем, мајко,

„Бурма са мном на вјенчању била." Узе мајка руку Дамјанову,

Окретала, превртала с њоме,

Пак је руци тијо бесједила:

99

,Моја руко, зелена јабуко!

50

55

60

65

70

75

„Гдје си расла, гдје л' си устргнута!

[ocr errors]

,А растла си на криоцу моме,

„Устргнута на Косову равном !"
Надула се Југовића мајка,

Надула се, па се и распаде
За својије девет Југовића

И десетим стар-Југом Богданом.

49

Царица Милица и Владеши
војвода.

Пошетала царица Милица
Испод града бијела Крушевца
С њоме шећу двије миле кћери:
Вукосава и лијепа Мара;

.

К њима језди Владета војвода
На дорату на коњу доброме;
Владета је коња ознојио
И у б'јелу пјену обукао.
Пита њега царица Милица :
„Ој Бога ти, кнежева војводо!
„Што си тако коња ознојио?
„Не идеш ли са поља Косова ?
"Не виђе ли честитога кнеза,
„Господара и мога и твога?”
Ал' бесједи Владета војвоа:
„Ој Бога ми, царице Милице!
„Та ја идем са поља Косова,
"Ал' не виђех честитога кнеза,

99

80

85

5

10

15

[ocr errors]

99

„Већ ја виђех кнежева зеленка,

Ћерају га по Косову Турци, „А кнез мислим да је погинуо.” Кад то зачу царица Милица, Проли сузе низ бијело лице, Пак још пита Владету војводу: Још ми кажи, кнежева војводо! „Кад си био на Косову равну, „Не виђе ли девет Југовића „И десетог старог Југ-Богдана?" Ал' бесједи Владета војвода: „Та ја прођох кроз Косово равно, „И ја виђех девет Југовића

"

99

„И десетог старог Југ-Богдана: Они бјеху у пола Косова,

„Крваве им руке до рамена

И зелени мачи до балчака ; Али су им малаксале руке „Сијекући по Косову Турке." Још му рече царица Милица : „Стан почекај, кнежева војводо! "Не виђе ли још два зета моја: „Бранковића, Милош-Обилића?” Ал бесједи Владета војвода: „Та ја прођох кроз Косово равно, „И ја виђех Милош-Обилића : „Он стајаше у пољу Косову,

99

„На бојно се копље наслонио,

„Бојно му се копље преломило, „Пак на њега Турци навалише, „До сад мислим да је погинуо ;

20

25

30

35

40

45

"Ал' не виђех Вука Бранковића,
Не виђех га, не вид’ло га сунце!
Он издаде честитога кнеза,

9,

99

„Господара и мога и твога."

50.

50

Комади од различнијех Косовскијех ијесама.

I.

Цар Мурате у Косово паде,
Како паде, ситну књигу пише,
Те је шаље ка Крушевцу граду,
На кољено Српском кнез-Лазару:
„Ој Лазаре, од Србије главо!
„Нит' је било, нити може бити:
„Једна земља, а два господара;
„Једна раја, два харача даје;
„Царовати оба не можемо,

99

Већ ми пошљи кључе и хараче,
„Златне кључе од свијех градова,
„И хараче од седам година;
„Ако ли ми то послати не ћеш,
„А ти хајде у поље Косово,
„Да сабљама земљу дијелимо."
Кад Лазару ситна књига дође,
Књигу гледа, грозне сузе рони.

II.

Да је коме послушати било,

5

10

15

« PreviousContinue »