Page images
PDF
EPUB

cave

Док дођоше у дивску планину,
Ту нађоше студену пећину,
Али у њу седамдесет дивах,
Међу њима дивски старјешина.
Кад Јована диви угледаше,
Кренуше се, да му узму главу;
Жесток ли је лудани Јоване!
Од бедрице сабљу извадио,
Слободно је њима ударио,
И посјече седамдесет дивах,
А скри му се дивски старјешина.
Он је с мајком нојцу боравио;
А кад сјутра дан и зора дође,
Но се Јован стрпљети не мога,
Већ он у лов у планину пође
На његова гојена Лабуда,
Те он лови срне и кошуте;
Кад по подне сунце навалило,
Он отиде у пећину к мајци
И донесе срну и кошуту,
Да зарани одагнату мајку.
Но му мајка тадер бесједила:
„О Јоване, хајде пред пећину,

,,

99

40

45

50.

br fatient

55

[ocr errors]

60

Те почини трудан и уморан.
Он послуша родитеља свога.
Хитро Јован пред пећину пође,
А мајка му дива угледала
У пећину, дивску старјешину,
Па јој дивски старјешина вика:
„Хајд овамо, Јованова мајко!
„Ходи к мене, да ашикујемо.” ски зо

65

А она му тадер бесједила:
„Ходи к мене, дивски старјешина !
,Ходи к мене, да ми лице љубиш."
А он јој је тадер говорио:

99

„Ја не смијем од Јована твога,
„Који згуби седамдесет дивах,
„Но кад дође Јован у пећину,
„А ти твоје дијете упитај,
„Боји ли се до Бога и кога,
„Па најприје игру заметните, сек
„Проклетога у руке прстена,
Око њега те се куне криво,
„Дијете је лудо и невјешто,

99

99

99

[ocr errors]

Ти ћеш њега ласно надиграти,

Пак му свежи руке наопако,

А ја ћу га онда погубити,

"Пак ћем, онда ми ашиковати."
А кад Јован у пећину дође,
Вечераше господску вечеру,
Па му тадер мајка говорила:
„О Јоване, мој једини сине!

,,

99

Ти изгуби седамдесет дивах, „А ти идеш, синко, планинама, „Бојиш ли се до Бога и кога ?” Но јој Јован ријеч говорио: „Ја се бојим Бога великога, „Не бојим се никаква јунака, „Доклен ми је гојени Лабуде" Тад' Јовану бесједила мајка: ,0 Јоване, мој једини сине! „Ми смо јадни, синко, обојица

24.11

мик

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]

85

90

95

100

„Ход, да малу игру заметнемо.”
Јован своју послушао мајку,
Па је шњоме игру заметнуо,
Понајпријед у руке прстена;
Он могаше надиграти мајку,
Он могаше, него не хоћаше,
Но је њега мајка надиграла:
„Јасам тебе, дијете, добила."
Ila му обје савезала руке

[ocr errors]

Од лакатах те до врх нокатах;
Луди Јован растегну рукама,
На седморо коноп раскинуо.
Када сјутра дан и зора дође,
Јован пође у лов у планину.
Кад на друму царевоме дође,
Из свијета срете ћириџије
И пред њима ћириџију Рада,
Ђе ћерају шездесет товарах
Све на голо вина и шенице;
Јован им се на пут учинио,
И пред њима капицу скинуо:
Молим ви се, браћо из свијета,
„Продајте ми шездесет товарах

99

99

Све на голо вина и шенице,

„Да ја раним одагнату мајку,

„Да ви платим кутијем дукатом.”
Ћириџије робу му продале;
Но га пита ћириџија Раде:
„А тако ти, дијете Јоване!
Бе је твоја остарала мајка?"
Јован мајку у пећину каже;

9,

105

110

115

120

125

130

Па с' ондолен шњима подигнуо,
Кад далеко од пећине били,
Ма пећину бјеху угледали,

И Јована угледала мајка

135

Па се она врну у пећину,

Па је диву ријеч говорила:

"Ну ход, диве, да ми промислимо,

140'

[ocr errors]

Ево иде дијете Јоване,

Како бисмо њега изгубили,

„Па ми тадер да ашикујемо." А див јој је ријеч говорио: Учини се без невоље бона; „А кад дође дијете Јоване,

99

[ocr errors]

99

Он се хоће мајци препанути, „Па ће мајку за понуде питат’:

Би ли, мајко, каквијех понудах ?"" „Ти ћеш њему овако казати:

99 99

Ји бих, синко, са букве-јабуку Из велике воде Калаџијнске:"" „У воду је несита аждаха, „Што прождире коње и јунаке, „И код ње су два љути арслана, „Што изију живога јунака;

99

„Не би ли га прождрла аждаха,
„Ил' изјели два љути арслана."
Па кад Јован у пећину дође,
Али бону находио мајку ;
Сједе Јован мајци више главе,
Жалосне га сузе пропануле:
„Куку мене, моја мила мајко !

„Би ли, мајко, каквијех понудах ?"

145

150

155

160

Она му је ријеч говорила.
„Ја бих, синко, са букве јабуку
„Из велике воде Калаџијнске,

[ocr errors]

Чини ми се, би ми боље било Скочи Јован од земље на ноге, И Лабуда свога узјахао,

Па отиде ноћи без мјесеца, Хитро Јован к води долазио, у воду угони Лабуда,

И

Те дофати са букве јабуку,
А кад био украј воде ладне,
Опази га несита аждаха,
На Јована уриш учињела,
На сабљу је Јован дочекује,
И аждахи главу окинуо;

Алʼскочише два силни арслана,
И велику воду замутише,

А Јовану скачу на Лабуда,
Дијете је срца жестокога,
Оба их је жива уфатио,
Лабуду их за реп савезао,
Поведе их зеленом планином,
У пећину мајци долазио,
И даде јој са букве јабуку.
Кад то виђе Јованова мајка,
Јовану је ријеч говорила:

99

[ocr errors]

О Јоване, да те, синко, питам: „Буд сам идеш зеленом планином, „Да туфате од горе хајдуци, „Да ти спуте обадвије руке,

99

Бил’ти и што задржало руке

,,

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]
« PreviousContinue »