Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

А Јован јој тадер говорио: „Ја бих свашто, мајко, раскинуо, „До проклето дрндарско тетиво." Кад то чула Јованова мајка, Она скочи од земље на ноге, И тетиво хитро налазила, Па је њему руке савезала Од лакатах те до врх нокатах, Од нокатах лије крвца црна, Па је Јован мајци говорио: А за Бога, остарала мајко! „Одријеши моје б'јеле руке, „Јер ми, мајко, обје отпадоше." Она трну од земље на ноге, Хитро дива из пећине вика. Брзо дивски дође старјешина, Од Јована муку направише: Обадва му ока извадише, Бачише га украј од пећине. Па су онђе нојцу боравили. Када сјутра дан и зора дође, Но се кучка с дивом договара: „Чујеш ли ме, дивски старјешина! „Ти дофати лудога Јована, „Слијепа га на Лабуда бачи, „Поведи га зеленом планином, Те га бачи у јаму студену." Скочи диве, дофати Јована, Кад га диве бјеше дофатио, Стаде цика лудога Јована, Па их куми Богом великијем:

,,

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

„Немојте ме у јаму бачиват',

above.

225

230

inescribed

Но ме бачите на друм у планину.
Но му мајка ни хабера не ма,
Већ је она диву говорила:
„Бачи, диве, врага и ђавола."
Поведе га зеленом планином,
Силну јаму украј друма нађе,
Пага јами у дубљину бачи.
Куд ће дива несрећа такнути!
Али је то Господ наредио,
Те му свеза над јаму Лабуда,
Па отолен у пећину пође.
Мало било, ништа не стануло,
Да је коме жалост послушати :
Стоји цика гојена Лабуда,
Лабуд бије јаму копитима
(Од копитах цјепанице скачу),
Да дофати зубом господара ;
Али стаде тутањ уз планану:
Ево иде тридест ћириџија
И пред њима ћириџија Раде,
Кад погледа украј друма пута,
• Вишти Лабуд виш’луда Јована,
Но говорп ћириџија Раде:

9,

„Ну виђите, моја браћо драга!

9,

Ено Лабуд лудога Јована,

books

„Ђе му пусти у планину вишти,

"Бог зна, му је Јонан погинуо;

99

„Хајте, браћо, да видимо онђе.” Кад дођоше на јаму студену,

235

240

когд

[ocr errors]

245

250

Вишти Лабуд, копитима каже;

255

Тадар скочи ћириџија Раде, И састави тридест конопаца, И засука по два у једнога, Те направи петнаест комата, Па се Раде преко паса свеза, Спустише га тридест ћириџија; Ту Јована у животу нађе, И извади лудога Јована, Па му б'јеле одријеши руке, Крену да га води по свијету; Куми Рада дијете Јоване: „Богом брате, ћириџија Раде! „Не водите мене по свијету, „Но ме бач’те на пуста Лабуда, Doint clong „Зајмите ме води Калаџијнској, „Е умријех од жеђи јуначке; „А пођите два три у Косово, „А у моје Богом посестриме, „Посестриме крчмарице Јане, „Нека дође води Калаџијнској, „Да ме зајми у поље Косово, „Разумна је ума и памети, „Гуслара јој у свијету нема, „Не би ли ме гуђет' научила. То је Раде за Бога примио, Те га бачи на коња Лабуда, А зајми га води Калаџијнској, Ту Јована бјеше оставио, А сахију посла у Косово. Кад је Јану хабер допануо, Хитро двије дозивала слуге,

[ocr errors]
[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

Те јој слуге коње доведоше,
Па отиде шњима низ Косово.
Сам на води Јован Калаџијнској,
Пишти момче, како змија љута,
Но га чула од планине вила,
К. Јовану је брзо долећела,
Кад погледа лудога Јована,
Е су њему очи извађене,
Уми њега водом Калаџијнском,
Па је вила Бога замолила,
И Јовану очи сатворила.
Кад се Јован очих дофатио,
И својега узјаха Лабуда,
Па га игра покрај воде ладне,
Поје Јован из грла бијела:

[ocr errors]
[ocr errors]

99

Мили Боже, на свему ти фала,
Који си ми био на помоћи!

„Но не фала мојој старој мајци,
„Која своје искоби дијете!"
Али иде крчмарица Јана
На силнога хата дебелога,
А кад виђе лудога Јована,
Прије су је сузе пропануле,
Па се потљен грохотљиво смије:
„Благо мене, мио побратиме!
„Бог зна, су ти очи пробољеле?”
Руке шире, у лица се љубе,
За веље га јаде упитала,
Што ј' од мајке чедо дочекало,
Што учини! проклета јој душа!
Па се ладна напојише вина.

create d

290

295

300

[ocr errors]

305

310

315

Ондолен се они раздвојише:
Јана мину у поље Косово,
Јован пође да тражи крвнике.

А кад
Јован пред пећину дође,
Ал' му сједи пред пећину мајка,
Страшна дива у перчину биште,
Па погледа, угледа Јована,
Па је диву ријеч говорила :
„Куку, диве, ево Јован луди!"
Па скочише од земље на ноге:
Стан' да видиш Јованове мајке,
Како прама кучка у планину!
Див уљеже у ледну пећину.
Брзо Јован мајку уфатио,
Па јој спути обадвије руке,
Фрк је бачи на силна Лабуда,
A диву је главу окинуо,
Па се Јован бачи на Лабуда,
Он отиде земљом и свијетом,
Да он тражи своју постојбину.
Кад се бјеше примакнуо близу,
Ного цару муштулуци греду:
Који први на муштулук дође,
Њима хате неседлане даје;
Који други на муштулук дође,
Њима спензу небројену даје;
Који трећи на муштутук дође,
Њима чоху некројену даје.
Кад испаде Јован на Лабуду,
Жељна ли га слуге угледале,
А цару су ријеч говорили:

320

325

330

335

340

345

« PreviousContinue »