Па и скупи Краљевићу Марко, Он и скупи у свил'на недарца, „Однесе и двору бијеломе,
,Па и рани читав месец дана,
Читав месец и недељу више, „Па и пусти у гору зелену,
„Састадо се с моји орлушићи; „То је мени учинио Марко." Спомиње се Краљевићу Марко,
Као добар данак у години.
Сједе Марко за вечеру с мајком, Стаде мати Марку бесједити! О мој синко, Краљевићу Марко! „Већ је твоја остарјела мајка, „Не може ти приправљат вечере, "А не може служит' мрка вина, "А не може лучем свијетлити : "Ожени се, мој премили сине, „Да замјену стечем за живота." Вели Марко остарилој мајци: Ој Бога ми, моја стара мајко! „Прошао сам девет краљевина, „И десету Турску царевину;
Бе ја нађох за мене ђевојку, „Онђе нема за те пријатеља; „Бе ја нађох за те пријатеља, „Онђе нема за мене ђевојке,
„Осим једну, моја стара мајко, „А под двором краља Шишманина, „Мати моја, у земљи Бугарској, „Ја је нађох на води чатрњи, „Кад је виђех, моја стара мајко! „Око мене трава окрену се. „Ено, мати, за мене ђевојке, „Ено за те добра пријатеља;
, Спреми мене танке брашњенице, „Да ја идем просити ђевојку.” Стара мати једва дочекала, Та не чека док јутро осване, Већ му гради шећерли колаче. Кад у јутру јутро освануло, Спреми Марко себе и Шарина, Па наточи тулумину вина, Објеси је о седлу Шарину,
C Другу страну топузину тешку, Па посједе помамна Шарина, Оде право у земљу Бугарску, Бјелу двору краља Шишманина. Далеко га краљу угледао,
Мало ближе пред њег'ишетао : Руке шире, у лице се љубе, За јуначко питају се здравље; Слуге вјерне коње приватише, Одведоше у подруме доње, Краљу Марка на бијелу кулу, За готову софру засједоше, Па стадоше мрко пити вино.
Марко скочи на ноге лагане, Капу скида, до земље се свија, Он у краља запроси ђевојку, Краљ је даде, не рече ријечи. Док постави прстен и јабуку, И пореза рухо на ђевојку,
Дарива свасти и пунице, Даде Марко три товара блага. Одгодио до мјесеца дана, Док отиде бијелу Прилипу И покупи кићене сватове. Бесједи му ђевојачка мајка:
„О мој зете, од Прилипа Марко! Немој водит туђина ђевера, „Већ јал брата, јали братучеда: „Ђевојка је одвише лијепа, „Бојимо се големе срамоте. Ту је ноћцу преноћио Марко, Па у јутру опреми Шарина, Оде право бијелу Прилипу. Кад је био до Прилипа града, Далеко га мати опазила, Мало ближе пред њег? ишетала, Руке шири, у лице га љуби, Марко мајку у бијелу руку. Пита мајка Краљевића Марка: „О мој сине, Краљевићу Марко! „Јеси л' мене мирно путовао? "Јеси л' мене снаху испросио? „Мене снаху, себе вјерну љубу." Рече Марко остарилој мајци:
„Јесам, мати, мирно путовао, „И ђевојку себе испросио, „Потрошио три товара блага, „И кад пођох двору бијеломе, „Рече мене ђевојачка мајка :
О мој зете, Краљевићу Марко! „„Немој водит туђина ђевера, ,,,Већ јал брата, јали братучеда : ... Бевојка је одвише лијепа, ,,,Бојимо се големе срамоте." „А ја, мати, брата не имадем, „Брата немам, братучеда немам.” Вели њему остарила мајка: „О мој сине, од Прилипа Марко! „За то немај бриге николико, „Већ начини једну ситну књигу, „Те је пошљи дужду од Млетака, „Нек ти пође на кумство вјенчано, „Нек поведе пет стотина свата; ,,Другу шаљи Земљићу Стјепану, „Да ти буде ђевер код ђевојке, „Нек поведе свата пет стотина, „Па се не бој никакве срамоте. Када Марко разумијо рјечи, Онда своју послушао мајку, Он начини књиге на кољену, Једну шаље дужду Млетачкоме, Другу побру Земљићу Стјепану. Мало време за тим постајало, Ал' ето ти дужда од Млетака, Са њим иде пет стотина свата;
Дужде оде на танану кулу, А сватови у поље широко; Мало за тим, ето и Стјепана, И он води пет стотина свата. Састаше се на кули тананој, Те се мрка понапише вина. Одатле се свати подигоше, Отидоше у земљу Бугарску, Право двору краља Шишманина. Лијепо их краљу дочекао: Воде коње у подруме доње, А јунаке на бијеле куле; Придржа их три бијела дана, Починуше коњи и јунаци. Кад четврто јутро освануло, Повикаше кићени чауши: „Азурала, кита и сватови! „Кратки данци, а дуги конаци, "Хоће нам се дома застарати.". Краљ изнесе господске дарове: Ком јаглука, коме бошчалука, Куму даде од злата синију, А ђеверу од злата кошуљу И даде му коња и ђевојку; Још ђеверу краље говораше: „Ето тебе коња и ђевојке „До Маркова двора бијелога, „Подај Марку лијепу ђевојку,
, На част тебе коњиц од мејдана. Дигоше се кићени сватови
Путовати уз поље Бугарско.
« PreviousContinue » |