А Јован јој тадер говорио: „Ја бих свашто, мајко, раскинуо, „До проклето дрндарско тетиво." Кад то чула Јованова мајка, Она скочи од земље на ноге, И тетиво хитро налазила, Па је њему руке савезала Од лакатах те до врх нокатах, Од нокатах лије крвца црна, Па је Јован мајци говорио: А за Бога, остарала мајко! „Одријеши моје б'јеле руке, „Јер ми, мајко, обје отпадоше." Она трну од земље на ноге, Хитро дива из пећине вика. Брзо дивски дође старјешина, Од Јована муку направише: Обадва му ока извадише, Бачише га украј од пећине. Па су онђе нојцу боравили. Када сјутра дан и зора дође, Но се кучка с дивом договара: „Чујеш ли ме, дивски старјешина! „Ти дофати лудога Јована, „Слијепа га на Лабуда бачи, „Поведи га зеленом планином, Те га бачи у јаму студену." Скочи диве, дофати Јована, Кад га диве бјеше дофатио, Стаде цика лудога Јована, Па их куми Богом великијем: ,, „Немојте ме у јаму бачиват', above. 225 230 inescribed Но ме бачите на друм у планину. 9, „Ну виђите, моја браћо драга! 9, Ено Лабуд лудога Јована, books „Ђе му пусти у планину вишти, "Бог зна, му је Јонан погинуо; 99 „Хајте, браћо, да видимо онђе.” Кад дођоше на јаму студену, 235 240 когд 245 250 Вишти Лабуд, копитима каже; 255 Тадар скочи ћириџија Раде, И састави тридест конопаца, И засука по два у једнога, Те направи петнаест комата, Па се Раде преко паса свеза, Спустише га тридест ћириџија; Ту Јована у животу нађе, И извади лудога Јована, Па му б'јеле одријеши руке, Крену да га води по свијету; Куми Рада дијете Јоване: „Богом брате, ћириџија Раде! „Не водите мене по свијету, „Но ме бач’те на пуста Лабуда, Doint clong „Зајмите ме води Калаџијнској, „Е умријех од жеђи јуначке; „А пођите два три у Косово, „А у моје Богом посестриме, „Посестриме крчмарице Јане, „Нека дође води Калаџијнској, „Да ме зајми у поље Косово, „Разумна је ума и памети, „Гуслара јој у свијету нема, „Не би ли ме гуђет' научила. То је Раде за Бога примио, Те га бачи на коња Лабуда, А зајми га води Калаџијнској, Ту Јована бјеше оставио, А сахију посла у Косово. Кад је Јану хабер допануо, Хитро двије дозивала слуге, Те јој слуге коње доведоше, 99 Мили Боже, на свему ти фала, „Но не фала мојој старој мајци, create d 290 295 300 305 310 315 Ондолен се они раздвојише: А кад 320 325 330 335 340 345 |