Оста Вилип ногом копајући, 60. 5 Марко Краљевић и бег Костадин. Не вали се, беже, с дочекањем! 0 јесени о Дмитрову данку Прво ти је, брате, нечовештво : „Да ј' нараниш леба бијелога 10 15 20 25 „И напојиш вина црвенога; „А ти велиш двема сиротама: „„Ид'т' одатле, један љуцки гаде! 99 ,,Не гад'те ми пред господом вина."" "А мени је жао, беже, било, "Жао било двеју сиротица, Па ја узе до две сиротице, „Одведо и доле на чаршију, „Нарани и леба бијелога „И напоји вина црвенога, „Па покроји на њи чисти скерлет, 99 „А ја, беже, гледим из прикрајка, Како ћеш и онда дочекати; "А ти узе једно сирочади, „Узе њега на лијеву руку, 99 стари господари, „Па су своју азну изгубили, „И на њима стари скерлет беше, 95 Оне мећеш у доњу трпезу; „А који су нови господари „И од. скора азну заметнули 99 99 И на њима нови скерлет беше, Оне мећеш у горњу трпезу, „Пред њи носиш вино и ракију „И господску ђаконију редом. 30 35 40 9999 45 50 55 ,, 99 Треће ти је, беже, нечовештво: „Ни једнога у асталу нема, „Да ти пије прву чашу вина. 61. 60 Марко Краљевић и Алил-ага. Без болести, од мудрости тешке, „Ајд' на мејдан, да с' надстрељујемо, 5 10 15 20 „Те ти мене данаске надстрелиш, ,,На част тебе моји бели двори „И у двори моје достојање ,, „И кадуна моја верна љуба; „Ако ли те данаске надстрелим, ,, „Не тражим ти ни двора ни љубе, А беседи Краљевићу Марко: ,, „Остан” ме се, Турчине проклети! „Мене није до стрељања твога, 25 30 ,,Већ ево ме тешка болест нашла, „Тешка болест, срдобоља љута, 35 „Ни коња се држати не могу, 40 45 50 Добро Шарцу дизген потегао, 99 55 60 65 70 75 На мешћеми да нам синџилати; „Да међ нама после није кавге. Тад се беже безистену врати, Оде Марко с агом на кадију. Како иде царев Алил-ага, Папуч' скиде, седе код кадије, Па извади дванаест дуката, Те кадији меће под колено: „Ефендија, ето ти дуката, „Не дај Марку правог синџилата. Али Марко Турски разабрао, А у Марка не има дуката, Већ буздован меће преко крила: „Чујеш ли ме, ефенди-кадија! „Дај ти мене правог синџилата, „Јер видиш ли шестопер позлађен, 80 "Ако т' одем ударати њиме, "Не ће тебе мелем требовати, „Мешћему ћеш и заборавити „А дукате ни видети не ћеш.” Ефендију попаде грозница 85 |