Page images
PDF
EPUB

Оста Вилип ногом копајући,
А љуба му млада кукајући.

60.

5

Марко Краљевић и бег Костадин.
Коње јашу до два побратима,
Бег Костадин и Краљевић Марко,
Бег Костадин беседио Марку:
„Побратиме, Краљевићу Марко!
„Да ти мени о јесени дођеш,
„О јесени, о Дмитрову данку,
„А о моме крсноме имену,
„Па да видиш части и поштења,
„А и лепа, брате, дочекања,
„И господске ђаконије редом.”
Ал беседи Краљевићу Марко:

Не вали се, беже, с дочекањем!
„Кад ја тражи брата Андријаша,
„Ја се деси у двору твојему

[ocr errors]

0 јесени о Дмитрову данку
„А о твоме крсноме имену,
„Видио сам твоје дочекање,
„И види ти до три нечовештва.
Ал беседи беже Костадине:
„Побратиме, Краљевићу Марко!
„Та каква ми нечовештва кажеш?"
Вели њему Краљевићу Марко:

[ocr errors]

Прво ти је, брате, нечовештво :
„Дођоше ти до две сиротице,

„Да ј' нараниш леба бијелога

10

15

20

25

[ocr errors]

„И напојиш вина црвенога;

„А ти велиш двема сиротама:

„„Ид'т' одатле, један љуцки гаде!

99

,,Не гад'те ми пред господом вина."" "А мени је жао, беже, било, "Жао било двеју сиротица, Па ја узе до две сиротице, „Одведо и доле на чаршију, „Нарани и леба бијелога

„И напоји вина црвенога,

„Па покроји на њи чисти скерлет,
Чисти скерлет и зелену свилу,
„Па и онда посла двору твоме,

99

„А ја, беже, гледим из прикрајка,

Како ћеш и онда дочекати;

"А ти узе једно сирочади,

„Узе њега на лијеву руку,
„Друго узе на десницу руку,
„Однесе и у дворе за столе:
„„Јед’те, пијте, господски синови.
„Друго ти је, беже, нечовештво :
Што су били

99

стари господари,

„Па су своју азну изгубили,

„И на њима стари скерлет беше,

95

Оне мећеш у доњу трпезу;

„А који су нови господари

„И од. скора азну заметнули

99

99

И на њима нови скерлет беше,

Оне мећеш у горњу трпезу, „Пред њи носиш вино и ракију „И господску ђаконију редом.

30

35

40

9999

45

50

55

,,

99

Треће ти је, беже, нечовештво:
Ти имадеш и оца и мајку,

„Ни једнога у асталу нема,

„Да ти пије прву чашу вина.

61.

[ocr errors]

60

Марко Краљевић и Алил-ага.
Појездише до два побратима
Преко красна места Цариграда:
Једно јесте Краљевићу Марко,
А друго је беже Костадине.
Та и поче беседити Марко:
„Побратиме, беже Костадине!
„Сад ја идем преко Цариграда,
Тева м' која сукобити беда,
„Те ме тева на мејдан зазвати;
"Ја ћу с тешко болан учинити
„Од зла бола тешке срдобоље."
Пак се Марко болан учинио

Без болести, од мудрости тешке,
По добру се Шарцу положио,
На седло се срцем наслонио,
Тако иде преко Цариграда.
Добра копца сукобила Марка,
Сукоби га царев Алил-ага,
И за агом тридест јањичара ;
Алил-ага беседио Марку:
„О јуначе, Краљевићу Марко!

„Ајд' на мејдан, да с' надстрељујемо,
„Па ако ти Бог и срећа даде,

5

10

15

20

„Те ти мене данаске надстрелиш, ,,На част тебе моји бели двори

„И у двори моје достојање

,,

„И кадуна моја верна љуба;

„Ако ли те данаске надстрелим,

,,

„Не тражим ти ни двора ни љубе,
„Теке што ћу тебе обесити,
„Витеза ти освојити Шарца."

А беседи Краљевићу Марко:

,,

„Остан” ме се, Турчине проклети! „Мене није до стрељања твога,

25

30

,,Већ ево ме тешка болест нашла, „Тешка болест, срдобоља љута,

35

„Ни коња се држати не могу,
„А камо ли да се надстрељујем!"
Ал' се Турчин останути не ће,
Вати Марку десни скут доламе,
Трже Марко ноже од појаса,
Те одсече десни скут доламе:
„Иди бедо, аратос те било!"
Ал' се Турчин останути не ће,
Већ увати леви скут доламе,
Марко трже ноже од појаса,
Те и лева одсијече скута :
„Иди бедо, да те Бог убије !"
Ал' се Турчин останути не ће,
Већ увати Шарца за вођице,
Десном руком за вођице Шарца,
Левом руком Марка за недарца.
Плану Марко, како ватра жива,
Исправи се на Шарцу витезу,

40

45

50

Добро Шарцу дизген потегао,
Игра Шарац, како и помаман,
И прескаче коње и јунаке;
Пак дозива бега Костадина:
„Побратиме, беже Костадине!
„Иди, брате, безистену моме,
„Донеси ми стрелу Татаранку,
„У којој је стрели Татаранки
„Девет бели соколови пера;
А ја идем с агом на кадију,

[ocr errors]

99

[ocr errors]

55

60

65

70

75

На мешћеми да нам синџилати; „Да међ нама после није кавге. Тад се беже безистену врати, Оде Марко с агом на кадију. Како иде царев Алил-ага, Папуч' скиде, седе код кадије, Па извади дванаест дуката, Те кадији меће под колено: „Ефендија, ето ти дуката, „Не дај Марку правог синџилата. Али Марко Турски разабрао, А у Марка не има дуката, Већ буздован меће преко крила: „Чујеш ли ме, ефенди-кадија! „Дај ти мене правог синџилата, „Јер видиш ли шестопер позлађен, 80 "Ако т' одем ударати њиме, "Не ће тебе мелем требовати, „Мешћему ћеш и заборавити „А дукате ни видети не ћеш.” Ефендију попаде грозница

85

« PreviousContinue »