Гледајући шестопер позлаћен, 99 99 Ти се валиш, да си добар јунак, „Да застрелиш орла крстатога, „Али ти си од мене старији, „Јер је ваше господство и царство ,Твој је мејдан старији од мога, „Јер си мене на мејдан зазвао; 90 95 100 110 „Већ, Турчине, ајде мећи стреле." 105 Метну Турчин прву белу стрелу, Стрелу метну, пак мере аршином, Престријели сто двадест аршина; Метну Марко прву белу стрелу, Престријели две стотин аршина ; Метну Турчин другу белу стрелу, Престријели три стотин аршина ; Метну Марко другу белу стрелу, Престријели пет стотин аршина; Метну Турчин трећу белу стрелу, 115 Престријели шест стотин аршина; У том Марку и Костадин дође Стаде Марка Богом братимити: 120 125 Вишњим Богом и светим Јованом 130 "На част тебе моји бели двори, „И кадуна моја верна љуба, 99 Тек ме немој, брате, обесити!" А беседи Краљевићу Марко: „0 Турчине, жив те Бог убио! „Буд ме братиш, што ми жену дајеш? 135 Мене твоја жена не требује, „У нас није, кано у Турака, , Снашица је, кано и сестрица ; „Ја на дому имам љубу верну, „Племениту Јелицу госпођу; "А све би ти, брате, опростио, Али си ми издръо доламу, „Већ дај мене три товара блага, „Да искрпим на долами скуте." Скочи Турчин радо и весело, 140 145 Грли, љуби Краљевића Марка, Те га части за три бела дана, 62. Марко Краљевић и Мина од Сједе Марко с мајком вечерати 150 155 5 10 Краљ га у њој у сватове зове, 15 20 30 „Да га вјенчам с госпођом краљицом; 25 „Ил' ћу ићи Сибињанин-Јанку, „Да му крстим два нејака сина?" Вели мајка Краљевићу Марку: „О мој синко, Краљевићу Марко! „У свате се иде на весеље, „На кумство се иде по закону, „На војску се иде од невоље: „Иди, синко, на цареву војску; „И Бог ће нам, синко, опростити „А Турци нам не ће разумјети." То је Марко послушао мајку, Па се спреми на цареву војску, С собом води слугу Голубана; На походу мајци наручује: „Чу ли мене, моја стара мајко! „Граду врата рано затворајте, „А у јутру доцкан отворајте; „Јера сам ти, мајко, у завади „С проклетијем Мином од Костура, 35 40 „Па се бојим, моја стара мајко, „Да ми б'јеле не похара дворе." Оде Марко на цареву војску Са својијем слугом-Голубаном. Кад су били на трећем конаку, Сједе Марко вечер вечерати, Голубан му рујно вино служи: Узе чашу Краљевићу Марко, Чашу узе, у сан се занесе, И испусти чашу на трпезу, Чаша паде, вино се не просу; Буди њега слуга Голубане: „Господару, Краљевићу Марко! „И досад си на војску ишао, „Ал' нијеси тако дријемао, „Ни из руке чашу изпуштао!" А Марко се трже иза санка, Па говори слуги Голубану: „Голубане, моја вјерна слуго! Мало тренух, чудан санак усних, Чудан санак а у чудан часак, „Бе се прамен магле запођеде „Од Костура града бијелога, „Пак се сави около Прилипа, „У тој магли Мина од Костура, Он похара моје бјеле дворе, 99 39 Све похара и огњем попали, „Стару мајку с коњма прегазио, „Зароби ми моју вјерну љубу, „Одведе ми коње из арова, И однесе из ризнице благо.” 45 50 55 60 65 70 75 |