Page images
PDF
EPUB

Гледајући шестопер позлаћен,
Синџилати, а дркћу му руке.
Кад пођоше на мејдан јуначки,
За агом је тридест јањичара,
А за Марком не има никога,
До непол'ко Грка и Бугара.
Кад дођоше на мејдан јуначки,
А беседи царев Алил-ага:
„Делибаша, ајде мећи стреле;

99

99

Ти се валиш, да си добар јунак,
И валиш се цару на дивану,

„Да застрелиш орла крстатога,
„Крсташ орла, што води облаке."
Беседи му Краљевићу Марко:
„Ја, Турчине, ја сам добар јунак,

[ocr errors]

„Али ти си од мене старији,

„Јер је ваше господство и царство ,Твој је мејдан старији од мога,

„Јер си мене на мејдан зазвао;

90

95

100

110

„Већ, Турчине, ајде мећи стреле." 105 Метну Турчин прву белу стрелу, Стрелу метну, пак мере аршином, Престријели сто двадест аршина; Метну Марко прву белу стрелу, Престријели две стотин аршина ; Метну Турчин другу белу стрелу, Престријели три стотин аршина ; Метну Марко другу белу стрелу, Престријели пет стотин аршина; Метну Турчин трећу белу стрелу, 115 Престријели шест стотин аршина;

У том Марку и Костадин дође
И донесе стрелу Татаранку,
У којој је стрели Татаранки
Девет бели соколови пера ;
Метну Марко стрелу Татаранку,
Оде стрела у пра и у маглу,
Очима се не да прегледати,
А камо ли премерит, аршином !
Стаде Турчин сузе просипати,

Стаде Марка Богом братимити:
„Богом брате, Краљевићу Марко!

[ocr errors]

120

125

Вишњим Богом и светим Јованом
По убаву закону вашему!

130

[ocr errors]

"На част тебе моји бели двори,

„И кадуна моја верна љуба,

99

Тек ме немој, брате, обесити!" А беседи Краљевићу Марко:

„0 Турчине, жив те Бог убио! „Буд ме братиш, што ми жену дајеш? 135 Мене твоја жена не требује, „У нас није, кано у Турака, , Снашица је, кано и сестрица ; „Ја на дому имам љубу верну, „Племениту Јелицу госпођу; "А све би ти, брате, опростио,

[ocr errors]

Али си ми издръо доламу, „Већ дај мене три товара блага, „Да искрпим на долами скуте." Скочи Турчин радо и весело,

140

145

Грли, љуби Краљевића Марка,
Одвуәә га двору господскоме,

Те га части за три бела дана,
Даде њему три товара блага,
Снаа када кошуљу са златом,
Уз кошуљу срмајли мараму;
Још му даде триста пратилаца,
Отпрати га двору господскоме.
И после су време живовали,
Светлу цару чували крајину:
Гди се годе крајина узбија,
Узбија је Алил-ага с Марком;
Гди се годе градови узимљу,
Узимље и Алил-ага с Марком.

62.

Марко Краљевић и Мина од
Косшура.

Сједе Марко с мајком вечерати
Сува љеба и црвена вина;
Али Марку три књиге дођоше:
Једна књига од Стамбола града
Од онога цара Појазета;
Друга књига од Будима града,
Од онога краља Будимскога;
Трећа књига од Сибиња града,
Од војводе Сибињанин-Јанка.
Која књига од Стамбола града,
Цар га у њој на војску позива,
На Арапску љуту покрајину;
Која књига од Будима града,

[ocr errors]

150

155

5

10

Краљ га у њој у сватове зове,
У сватове на кумство вјенчано,
Да га вјенча с госпођом краљицом;
Која књига од. Сибиња града,
Јанко у њој на кумство зазива,
Да му крсти два нејака сина.
Марко пита своју стару мајку:
„Сјетуј мене, моја стара мајко,
„Куда ми је сад ићи најпрече:
„Ил' ћу ићи на цареву војску,
"Ил' ћу ићи краљу у сватове,

[ocr errors]

15

20

30

„Да га вјенчам с госпођом краљицом; 25 „Ил' ћу ићи Сибињанин-Јанку, „Да му крстим два нејака сина?" Вели мајка Краљевићу Марку: „О мој синко, Краљевићу Марко! „У свате се иде на весеље, „На кумство се иде по закону, „На војску се иде од невоље: „Иди, синко, на цареву војску; „И Бог ће нам, синко, опростити „А Турци нам не ће разумјети." То је Марко послушао мајку, Па се спреми на цареву војску, С собом води слугу Голубана; На походу мајци наручује: „Чу ли мене, моја стара мајко! „Граду врата рано затворајте, „А у јутру доцкан отворајте; „Јера сам ти, мајко, у завади „С проклетијем Мином од Костура,

35

40

„Па се бојим, моја стара мајко, „Да ми б'јеле не похара дворе." Оде Марко на цареву војску Са својијем слугом-Голубаном. Кад су били на трећем конаку, Сједе Марко вечер вечерати, Голубан му рујно вино служи: Узе чашу Краљевићу Марко, Чашу узе, у сан се занесе, И испусти чашу на трпезу, Чаша паде, вино се не просу; Буди њега слуга Голубане: „Господару, Краљевићу Марко! „И досад си на војску ишао, „Ал' нијеси тако дријемао, „Ни из руке чашу изпуштао!" А Марко се трже иза санка, Па говори слуги Голубану: „Голубане, моја вјерна слуго! Мало тренух, чудан санак усних, Чудан санак а у чудан часак, „Бе се прамен магле запођеде „Од Костура града бијелога, „Пак се сави около Прилипа, „У тој магли Мина од Костура, Он похара моје бјеле дворе,

[ocr errors]

99

[ocr errors]

39

[ocr errors]

Све

похара и огњем попали, „Стару мајку с коњма прегазио, „Зароби ми моју вјерну љубу, „Одведе ми коње из арова,

И однесе из ризнице благо.”

45

50

55

60

65

70

75

« PreviousContinue »