Page images
PDF
EPUB

Плану Марко, као ватра жива,
Пак он скочи на ноге лагане,
Довати се Шарца великога,
За се баци Богом посестриму,
Три пута је опаса појасом,
А четвртом од сабље кајасом,
Пак потрже сабљу оковану,
Те потера дванаест Арапа;
Не сече и по грлу бијелу,

50

Већ и сече по свилену пасу;

55

Од једнога двојица падају, Од дванаест Марко начинио, Од дванаест двадест и четири. Пак се ману преко поља равна, Кано звезда преко ведра неба Оде право ка Прилипу граду, Ка својему двору бијеломе, Пак дозивље Јевросиму мајку : „Јевросима, моја стара мајко! „Моја мајко, моја слатка рано! ,,Ево, мати, Богом посестриме, „Ран је, мајко, мене каконо си, „Удоми је, кано чедо своје, „Да би, мајко, стекли пријатеље." Ранила је Јевросима стара, Ранила је, и удомила је У Рудника града бијелога У велику кућу Диздарића Међу мили девет братенаца. Отуд Марко стече пријатеље; Одлазио често посестрими;

60

65

70

75

Као својој сестрици рођеној,
И често се вина напијао.

64.

Марко Краљевић и кћи краља
Араискога.

Пита мајка Краљевића Марка:
„Ја мој синко, Краљевићу Марко!
„Што ти градиш млоге задужбине?
„Ил’си тешко Богу згријешио,
„Ил’си лудо 47) благо задобио ?”
Вели њојзи од Прилипа Марко:
„Ој Бога ми, моја стара мајко!
„Једном бијах у земљи Арапској,
„Па ураних на воду чатрњу,
„Да напојим мојега Шарина;
„Кад ја дођох на воду чатрњу,
„Ал’на води дванаест Арапа;
„Ја шћадијах, мати, преко реда
„Да напојим мојега Шарина,
„Не даде ми дванаест Арапа;
„Мати моја, извадисмо кавгу:
„Ја потегох тешку топузину,
„Те ударих црна Арапина,
„Ја једнога, мене једанаест,
„Ја двојицу, мене десетина,

„Ја тројицу, мене деветина,

5

10

15

20

+7) „лудо благо задобио” значи: без муке и без иаме

ши, само срећом, а много блага.

„Ја четири, а мене осмина,
„Ја петину, а мене седмина,

„Ја шестину, а мене шестина;
„Шестина је мене надвладала,
,,Свезаше ми руке наопако,
„Одведоше краљу Арапскоме,

„Краљ ме баци на дно у тавницу,
„Ја тавновах за седам година,

25

„Нит' ја знадох, кад ми љето дође, 30 ,,Нит' ја знадох, кад ми зима дође, „Осим једно, моја стара мајко : Зими би се грудале ђевојке,

[ocr errors]

„Пробаце ми по груду снијега,

„По том знадем, да је дошла зима; 35 „Љети баце стручак босиока,

„По том знадем, да је љето, мајко.
„А кад наста осма годиница,
„Тавница ми није додијала,
„Додија ми Арапка ђевојка,
„Мила ћерца краља Арапскога,
„Долазећи јутром и вечером;

Виче мене на тавнички пенџер :
,,Не трун', јадан, у тавници, Марко!
,,Већ дај мене твоју вјеру тврду,

99 99

99

,,Да ћеш мене узет за љубовцу,
„„Да избавим тебе из тавнице,
„Добра твога из подрума Шарца,
„Накупићу жутијех дуката,

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Болан Марко! колико ти драго. „Кад се, мати, виђех на невољи, Скинух капу, метнух на кољено,

99

40

45

50

99 99

Па се кунем капи на кољену:

„Тврда вјера! оставит те не ћу,

99 99

99 99

„Тврда вјера! преваритʼ те не ћу; 55 „И сунце је вјером преврнуло,

„„Те не грије зими к'о и љети,
,, А ја вјером преврнути не ћу.""
„То промисли Арапка ђевојка,
„Промислила, да се кунем њојзи:
„Једно вече бјеше омркнуло,
„Отвори ми од тавнице врата,

60

„Изведе ме из тавнице, мајко,

„Доведе ми помамна Шарина,

„И још себе бољег од Шарина,

65

„На обадва бисаге дуката,
„Донесе ми сабљу оковану;
„Отале се доватисмо коња
„И одосмо кроз земљу Арапску.
„Каде јутро бјеше освануло,
„И ја сједох, мати, отпочиват’
„А уза ме Арапка ђевојка,
„Загрли ме црнијем рукама,

70

„Кад погледах, моја стара мајко,

„Она црна, а бијели зуби,

75

,,

,То се мене мучно учинило,

„Ја потегох сабљу оковану,
„Ударих је по свилену пасу,
„Кроз њу сабља, мати, пролећела;
„Приватих се мојега Шарина,
„Још Арапци глава проговара:
„„Богом брате, Краљевићу Марко !
„„Немој, болан, мене оставити !

[ocr errors]

80

„Ту сам, мати, Богу згријешио,
„А велико благо задобио,
„Те ја градим млоге задужбине."

65.

Марко Краљевић у Азачкој шамници.

(комад од пјесме).

Боже мили! на свем тебе вала!
Какав бјеше делибаша Марко!
Какав ли је данас у тамници,
У тамници Азачкој проклетој!
Тамница је кућа необична:
У тамници вода до кољена,
Од јунака кости до појаса;
Туде иду змије и јакрепи,
Хоће змије очи да попију,
А јакрепи лице да нагрде,
Да отпадну ноге до кољена
И јунаку руке до рамена.
Пишти јадан по тамници Марко,
Пишти Марко, до Бога се чује,
Гледа Марко Азачкој чаршији,
Не ће л' кога угледати свога;
Ни ког свога, до Бога једнога,
Но угледа лијепу ђевојку,
Милу шћерцу краља од Азака,
Бевојку је Богом сестримио :
„Богом сестро, краљева ђевојко!
„Дођи мене тамници на пенџер."

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]
« PreviousContinue »