Бевојка је за Бога примила, И за Бога и за брата свога, Она дође тамници на пенџер, Марко њојзи тихо проговара: „Богом сестро, краљева ђевојко! „Иди бабу од Азака краљу, „Од мене му поклон и поздравље: „Кумим њега Богом истинијем, „Нек ме пусти из тамнице клете „А на вјеру и на вересију „И на јемца Бога истинога, „Да ја идем до Прилипа града, „Да донесем за откупа благо, „Вјера моја, двадесет товара; „Ако ли ми вјеровати не ће, 99 „Нек ме пусти из тамнице клете, 99 " Илти мало свиле и кадиве, „Или злата, ил’бијела платна ? Ал лијепе чохе Парагуна „И резане, па и нерезане?" 25 30 35 40 45 50 Бесједи му лијепа ђевојка: „Но ево ти поклон и поздравље „А од сужња Краљевића Марка, 99 99 Да га пустиш из тамнице, бабо, "А на вјеру и на вересију „И на јемца Бога истинога, „Док отиде до Прилипа града, „За откуп ће донијети благо, „Донијети двадесет товара; „Ако ли му вјеровати не ћеш, „Пусти њега из тамнице, бабо, У жељез га гвожђе окуј тешко, „Он ће ситну књигу оправити , Мајци својој у Прилипа града, „За откуп ће донијети благо." Кад то зачу од Азака краљу, Он ђевојци пр’јеке рјечи каже: „Кучко једна, а не ћери моја! „Шњиме си се, кучко, сјаранила 1 А тако ми Бога великога! „Не ћу пустит из тамнице Марка, „Држаћу га за девет година, „Док му змије очи не попију, „А јакрепи не нагрде лице; „Док м’отпадну ноге до кољена „Изнијећу туцка на сокаке, „Нека проси, нек се љебом рани.” Кад ђевојка рјечи разумјела, Она оде на тамницу Марку, Све му каза, како краљу каже. Каде зачу Краљевићу Марко, Пишти Марко, до Бога се чује, Па ђевојци био говорио: „Богом сестро, краљева ђевојко! „Донеси ми дивит и хартије, „Да ја китим једну ситну књигу, „Да је пратим у Прилипа к Мајци, „Нек продаје земље и градове, „Нек продаје, нек за душу даје, „Нек се рани и ода зла брани; „Вјерној љуби, нек се преудаје; „Милој сеји, да с не куне мноме; „Мене вође кости иструнуше „У тамници Азачкој проклетој." Донесе му дивит и хартију, Те је ситну књигу накитио, Не кити је, куд је њојзи каже, Но је кити преко мора сињег, . Преко мора до града Солуна, До Дојчила Богом побратима: „О Дојчило, Богом побратиме! Тешке сам ти муке допаднуо, „Тешке муке, у Арапске руке, „Допаднуо ропства и тамнице, „А проклете Азачке тамнице; „У тамници живити не могу, 85 90 95 100 105 110 115 ,, 99 Тамница је кућа необична; Кад он виђе, што му књига каже, 120 125 130 135 140 145 Све мислио, на једно смислио, 150 155 49) У Будиму су прије осам година прештампане из друге и чешерше књиге пређашњега изданија све пјесме о Марку Краљевићу под именом: „Песме Кралѣвића „Марка совокуплѣне изъ различити юначки песна„рица. Изданіемъ Консшаншина Каулиціе, Книго,продавца Ново-Садскога. (Serbische Heldenlieder) у „Будиму Писмены Крал: Всеучилища Пештанскогъ. „1836.” (на осмини 125 страна). Да су пјесме ове прештампане вјерно, од слова до слова, онда ја овдје не бих ни спомињао неправде, коју ми је књижар с тијем учинио свога добитка ради; али су оне тобожњијем иоправљањем тако искварене и нагрђене, да је криво по сав народ наш и срамота готово по све наше књижевнике данашњега нараштаја. Не само што је Г. Каулиција, или неко други на његову молбу или за пла ту, у овој пјесми овдје додао из своје главе 36 стихова (те пјесму тобоже довршио), него су и у другима |