66. Марко Краљевић и Араи и н. Кулу гради црни Арапине, многе ријечи (на стотине) измијењане и читави стихови нагрђени. Ја ћу овдје чуда ради додати само неколико примјера, које сам опазио гдје сам у књижицу загледао, а сву је редом нијесам ни читао. Тако н, п. у пјесми Сестра Леке калешана (стих 470 - 477): арешшамиано: шта си смило- Штас видіо шта си смило У оригиналу : Шта с видио, А на томе војводи Милошу, На шомъ швоме Войводи Милошу, Ђе је виђен, ђе је снажан ју-| Ди є виђенъ дил в снажанъ нак; юнакь, Јеси л' чуо, ђе причају људи, Нисил чуо люди, шша говоре Ђе ј’ Милоша кобила родила, Да є Милошъ одъ кобиле А некака сура бедевија, рођень, И шо нека сура бедевія, Бедевија, што ждријеби ждра-| Бедевія што ждреби ждра ле, лѣве, Нашли су га јутру у ерђели. Нашли су газоромъ у ергели. Тако у пјесми Марко Краљевић и Арапин (стих 5 и 6): арешшамиано : мјесто: Ударио стакла у пенџере, Прилепіо стакла на пенџере, Прострво је свилом и кадифом Прострео в свилу и кадифу. За харшију би се могло казати прилепио на пенцере, а за стакло се говори ударио у пенџере; тако Украј сињег мора дебелога; је у оригиналу смисао, да је Арапин прострѣо (за- мјесто: Ирешшамиано: А не може служит, мрка вина | А не може служит Марка віномъ (!!!). А у пјесми Смрш Марка Краљевића (стих 69) : мјесто : Лјеп ти бјеше, ја за ма ода арешшамиано: Ліви шы быше я за мало доба (?!!!). Тако је прештампано „чинишъ задужбине, мјесто „градиш задужбине", а у Српскоме је рјечнику (код ријечи задужбина) назначена разлика између гра. Диши задужбину и чиниши задужбину! Тако је у пјесми Марко Краљевић и Муса кесеџија (у стиху 10) од „одврћ ћу се” начињено „одвршћу се”! Тако је у пјесми Урош и Мрлавчевићи (у стиху 71) од сагр’јешио начињено согрѣшіо, а у пјесми Марко Краљевић и кћи краља Арапскога (у стиху 4) од згријешио начињено согрешіо; а и Француз у Паризу, који је иоле учио познати разлику између Славенскијех нарјечија, може знати, да у овакијем догађајима није Српски со (него са, или су, или с - које се пред гдјекојијем словима претвара у з, као изуж— )! Тако је у пјесми Смрш Марка Краљевића (у стиху 109) мјесто „нек се цркве красе” прештампано „нек се Цркве красу"! Тако је у пјесми Марко Краљевић и кћи краља Арапскога на два мјеста (у стиху 35 и 37) од „По шом” начињено „По шимъ”! А у тој истој пјесми (у стиху 16), од извадисмо кавгу” начињено је „завадисмо кавгу”! По народноме говору кавга се Ударио стакла у пенџере, „Што ћеш пуста у приморју, куло? Па он одмах ситну књигу пише, 5 10 15 20 не може завадиши, него се замешне, учини, огради и (у пјесмама) извади; а људи се заваде, те постане кавга ! и т. д. Кад се ова ствар расуди са свију страна, онда се може казати, да је ово право мјерило жалоснога стања данашње наше литературе. По овоме сад сваки паметан човјек може помислити : кад се овако чини с народнијем пјесмама, које су наштампане, по свијету се разишле и на различне језике превођене, а шта би од њих било, да су их оваки наши књижевници скупљали и први пут штампали? „Поклони ми шћерцу за љубовцу; Ал' Стамболу ни један не дође. Кад је дош'о пред Стамболска врата, А за копље свез’о бедевију, Пак разапе бијела чадора, 25 30 35 40 45 50 И на Стамбол он наметну намет: 55 Све на ноћцу по јалову овцу 99 99 Пак посједе танку бедевију, 60 65 70 75 80 85 |