Page images
PDF
EPUB

„А ево га, драги господару!"
Скочи царе из своје столице,
Те цар своје сусрете дијете,
Жалосно је сина пригрлио,
Па Јовану ријеч говорио:

350

„А Јоване, све ти просто, синко! „Што учини од оца својега?

355

Ја сам река, никад доћи не ћеш."
Па му силни шемлук ударише;
Но се цару дијете пожали,
Што је њему учињела мајка;
Па скочише, те је уфатише,
Обукли јој танану кошуљу,
Намазаше прахом и катраном,
Па заждише су четири стране;
Али вика Јованова мајка:
„Не дај мајку, дијете Јоване!
„Изгорје ти мајку огањ живи."
Но јој Јован ријеч говорио :
А нека те, проклета ти душа!”
Сва изгорје о његовој души.

[ocr errors]
[ocr errors]

g.

Браћа и сесшра.
Jay $ 215, Aturzig ed.]

Рани мајка девет мили сина
И десету шћерцу мљезиницу;
Ранила их док их одранила,
Докле били сини на женидбу,
А ђевојка била на удају,

Њу ми просе млоги просиоци:

360

365

5

Једно бане, друго џенерале,
Треће проси из села комшија.
Мајка даје у село комшији,
Браћа дају с преко мора 6) бану,
Још су браћа сестри бесједила :
„Ја ти пођи, наша мила сејо,
„Ја ти пођи с преко мора бану,
„Ми ћемо те често походити:
„У години свакога мјесеца,
"У мјесецу сваке неђељице."
То је сестра браћу послушала,
Она пође с преко мора бану.
Ал' да видиш чуда великога!
Ја Бог пушћа од себе морију,
Те помори девет милих брата,
Сама оста саморана мајка.
Тако стаде три године дана.
Љуто пишти сестрица Јелица:
„Мили Боже, чуда великога!

,,

„Што сам врло браћи згријешила,
„Те ме браћа походити не ће ?"
Њу ми коре млоге јетрвице:
„Кучко једна, наша јетрвице!
„Ти си врло браћи омрзнула,

99

Те те браћа походити не ће.”
Љуто пишти сестрица Јелица,
Љуто пишти јутром и вечером.
Ал' се милу Богу ражалило,
Па он посла два своја анђела :

6) „С преко мора” мјесто: из преко мора.

10

15

20

25

30

35

"

„Ид'те доље, два моја анђела,
„До бијела гроба Јованова,
„Јованова, брата најмлађега,
„Вашијем га духом заданите,
„Од гроба му коња начините,
„Од земљице мијесте колаче,
„Од покрова режите дарове;
„Спремите га сестри у походе."
Хитро иду два Божја анђела
До бијела гроба Јованова,
Од гроба му коња начинише,
Њинијем га духом задануше,
Од земљице мијесе колаче,
Од покрова резаше дарове;
Спремише га сестри у походе.
Хитро иде нејачак Јоване;
Кад је био двору на помолу,
Далеко га сеја угледала,
Мало ближе пред њег’ишетала,
Од жалости врло заплакала,
Руке шире, у лице се љубе;
Па је сеја брату бесједила:

„Јесте л' ми се, брате, затјецали,
„Кад сте мене младу удавали,
"Да ћете ме често походити:

„У години свакога мјесеца,
„У мјесецу сваке неђељице?

99

Ево данас три године дана „Нијесте ме јоште походили!”

40

45

50

55

60

Још је њему сеја бесједила:

65

„Што си тако, брате, потавњео

99

Баш кан' да си под земљицом био?" Бесједи јој нејачак Јоване: „Шути, сејо, ако Бога знадеш! „Мене јесте голема невоља : „Док сам осам брата оженио, „И дворио осам милих снаха; „А како се браћа иженише, „Девет б'јелих кућа начинисмо; „За то сам ти поцрњео, сејо." И он био три бијела дана. Опрема се сестрица Јелица, И опрема господске дарове, Да дарује браћу и снашице: Браћи реже свилене кошуље, А снахама бурме и прстење. Ал' је Јово врло устављаше: „Ти не иди, моја мила сејо, „Док још браће у походе дође." Ал' Јелица останути не ће; Она спреми господске дарове; Отале се Јово подигао И са шњиме сестрица Јелица. А кад близу двора долазише, Код двора је пребијела црква. Па бесједи нејачак Јоване: Ти почекај, моја мила сејо, „Док ја одем за бијелу цркву: „Кад смо средњег брата оженили, „Ја сам златан прстен изгубио, „Да потражим, моја мила сејо." Оде у гроб нејачак Јоване,

70

75

80

85

90

95

А остаде сестрица Јелица
Чекајући нејачка Јована.

Чекала га, па га потражила,

100

Ал' код цркве млого ново гробље:

Ту се одмах јаду осјетила,

Бе ј' умръо нејачак Јоване.

Хитро иде двору бијеломе;
Кад је близу двора долазила,
Ал' у двору кука кукавица;
То не била сиња кукавица,
Веће њина остарила мајка.
А Јелица на врата долази,
Она виче из грла бијела :
„Јадна мајко, отвори ми врата."
Стара мајка из двора бесједи:
„Ид одатле, од Бога моријо,
„Девет си ми сина уморила,
„И мен хоћеш остарилу мајку?"
А Јелица била бесједила:
„Јадна мајко, отвори ми врата,
„Ово није од Бога морија,
„Већ Јелица твоја мила шћерца."
Па јој мајка отворила врата,
Закукаше, кано кукавице,
Рукама се бјелим загрлише,
Обје мртве на земљу падоше.

10.

Милан-бег и Драгушин-бег.

Два се брата врло миловала:
Бег Милане и бег Драгутине.

105

110

115

120

« PreviousContinue »