Арап паде, а Марко допаде,
Одсијече од Арапа главу,
И увати танку бедевију;
Он се врати кроз Стамбол-чаршију, 400
Ал' од свата нигђе никог нема,
Сама стоји лијепа ђевојка,
И око ње дванаест товара
Лијепога руха ђевојачког.
Врати Марко лијепу ђевојку,
Одведе је у цареве дворе,
Па говори цару честитоме:
„Ето, царе, лијепе ђевојке,
„А ето ти од Арапа главе,
А ето ти дванаест товара
„Што с' спремио руха уз ђевојку.”
Па он врати својега Шарина,
Оде право бијелу Прилипу.
Кад у јутру јутро освануло,
Спрема царе седам товар блага,
А ђевојка седам бошчалука,
Нит' су ткани, нити су предени,
Ни у ситно брдо увођени,
Већ од чиста злата саљевани;
Послаше му од злата синију,
На синији исплетена гуја,
Повисока главу издигнула,
У зубима држи драги камен,
Код кога се види вечерати
У по ноћи, као у по дана;
Послаше му сабљу оковану,
На којој су три балчака златна,
И у њима три драга камена,
И међ њима царев печат стоји,
Да га везир погубит не може,
Док честитог цара не запита ;
Све послаше Краљевићу Марку:
„Ето, Марко, блага неколико;
"Ако л' тебе понестане блага,
, Опет дођи поочиму твоме."
Марко Краљевић и Муса
кесеџија.
Вино пије Муса Арбанаса 49)
У Стамболу у крчми бијелој;
Кад се Муса накитио вина,
Онда поче пијан бесједити:
Ево има девет годиница
„Како дворим цара у Стамболу,
„Ни издворих коња ни оружја,
„Ни доламе нове ни половне;
"Ал' тако ми моје вјере тврде!
„Одврћ ћу се у равно приморје,
„Затворићу скеле око мора
„И друмове около приморја,
„Начинићу кулу у приморју,
Око куле гвоздене ченгеле,
„Вјешаћу му хоџе и хаџије."
Штогођ Туре пјано говорило,
49) Арбанаса је мјесто Арбанас или Арбанасин.
То тријезно бјеше учинило:
Одврже се у приморје равно,
Позатвора скеле око мора,
И друмове около приморја,
Куд пролази царевина благо,
На годину по триста товара,
Све је Муса себе уставио;
У приморју кулу начинио,
Око куле гвоздене ченгеле,
Вјеша цару хоџе и хаџије.
Када цару тужбе додијаше,
Посла нањга Ћуприлијћ-везира
И са њиме три хиљаде војске:
Кад дођоше у равно приморје,
Све поломи Муса по приморју,
И увати Ћуприлијћ-везира,
Савеза му руке наопако,
Па га посла цару у Стамбола.
Стаде царе мејданџије тражит',
Обећава небројено благо,
Тко погуби Мусу кесеџију;
Како који тамо одлазаше,
Већ Стамболу он не долазаше.
То се царе љуто забринуо;
Ал' му вели хоџа Ћуприлијћу:
„Господине, царе од Стамбола!
„Да је сада Краљевићу Марко,
„Згубио би Мусу кесеџију.”
Погледа га царе попријеко,
Па он проли сузе од очију:
„Прођи ме се, хоџа Ћуприлијћу!
„Јер помињеш Краљевића Марка ?
И кости су њему иструнуле;
„Има пуно три године дана
„Како сам га врг'о у тавницу,
„Нијесам је више отворио.
Вели њему хоџа Ћуприлијћу:
„На милости, царе господине!
„Шта би дао ономе јунаку,
„Који би ти жива каз’о Марка ?"
Вели њему царе господине:
"Дао бих му на Босни везирство
„Без промјене за девет година
„Да не тражим паре ни динара.
Скочи хоџа на ноге лагане,
Те отвори на тавници врата,
И изведе Краљевића Марка,
Изведе га пред цара честитог;
Коса му је до земљице црне,
Полу стере, полом се покрива;
Нокти су му орати би мог'о;
Убила га мемла од камена,
Поцрнио, као камен сињи.
Вели царе Краљевићу Марку:
„Јеси л' ђегођ у животу, Марко ?”-
„Јесам, царе, али у рђаву."
Сједе царе казивати Марку,
Што је њему Муса починио;
Па он пита Краљевића Марка:
Можеш ли се, Марко, поуздати, „Да отидеш у приморје равно,
„Да погубиш Мусу кесеџију?
„Даћу блага, колико ти драго."
Вели њему Краљевићу Марко:
„Аја, Богме, царе господине!
Убила ме мемла од камена,
„Ја не могу ни очима гледат,
„Камо л' с Мусом мејдан дијелити!
„Намјести ме ђегођ у механу,
„Примакни ми вина и ракије „И дебела меса овнујскога, И бешкота љеба бијелога; „Да посједим неколико дана, „Казаћу ти, кад сам за мејдана." Цар добави три бербера млада : Један мије, други Марка брије, А трећи му нокте сарезује; Намјести га у нову механу, Примаче му вина и ракије И дебела меса овнујскога, И бешкота љеба бијелога. Сједе Марко три мјесеца дана, Док је живот мало повратио ; Пита царе Краљевића Марка : „Можеш ли се веће поуздати? „Досади ми љута сиротиња ,,Све тужећи на Мусу проклетог." Вели Марко цару честитоме: „Донеси ми суве дреновине „Са тавана од девет година, „Да огледам, може ли што бити," Донеше му суву дреновину, Стеже Марко у десницу руку,
|