Прште дрво на двоје на троје;
Ал' из њега вода не удари :
„Богме, царе, јоште није време."
Тако стаде јоште мјесец дана,
Док се Марко мало поначини;
Када виђе, да је за мејдана,
Онда иште суву дреновину.
Донесоше дреновину Марку;
Кад је стеже у десницу руку,
Прште пуста на двоје на троје,
И двје капље воде искочише.
Тада Марко цару проговара :
„Прилика је, царе, од мејдана.”
Па он оде Новаку ковачу:
„Куј ми сабљу, Новаче ковачу!
„Какву ниси прије саковао.”
Даде њему тридесет дуката,
Па он оде у нову механу,
Пије вино три-четири дана,
Пак пошета опет до Новака:
„Јеси л', Ново, сабљу саковао ?”
Изнесе му сабљу саковану.
Вели њему Краљевићу Марко :
„Јели добра, Новаче ковачу?"
Новак Марку тихо говорио:
Ето сабље, а ето наковња,
„Ти огледај сабљу каква ти је."
Ману сабљом и десницом руком
И удари по наковњу Марко,
Наковња је пола пресјекао,
Па он пита Новака ковача:
„Ој Бога ти, Новаче ковачу
„Јеси л' и кад бољу саковао ?"
Вели њему Новаче ковачу:
„Ој Бога ми, Краљевићу Марко!
„Јесам једну бољу саковао,
„Бољу сабљу, а бољем јунаку:
„Кад с одврже Муса у приморје,
, Што сам њему сабљу саковао,
„Кад удари њоме по наковњу,
"Ни трупина здрава не остаде.
Ражљути се Краљевићу Марко,
Па говори Новаку ковачу!
„Пружи руку, Новаче ковачу!
„Пружи руку, да ти сабљу платим." Превари се, уједе га гуја,
Превари се, пружи десну руку,
Ману сабљом Краљевићу Марко,
Одсјече му руку до рамена:
„Ето сада, Новаче ковачу!
„Да не кујеш ни боље ни горе;
"А нај тебе стотину дуката,
„Те се рани за живота твога."
Даде њему стотину дуката,
Пак посједе Шарца од мејдана,
Оде право у приморје равно,
Све се скита, а за Мусу пита.
Једно јутро бјеше поранио
Уз Клисуру тврда Качаника,
Ал ето ти Мусе кесеџије,
На вранчићу ноге прекрстио,
Топузину баца у облаке,
Дочекује у бијеле руке.
Кад се један другом прикучише,
Рече Марко Муси кесеџији:
„Дели Муса! уклон' ми се с пута,
„Ил' с уклони, ил' ми се поклони."
Ал говори Муса Арбанаса:
Прођи, Марко, не замећи кавге, „Ил одјаши, да пијемо вино; „А ја ти се уклонити не ћу „Ако ти јест родила краљица „На чардаку на меку душеку, „У чисту те свилу завијала, „А злаћеном жицом повијала, „Одранила медом и шећером; "А мене је љута Арнаутка „Код оваца на плочи студеној, „У црну ме струку завијала, „А купином лозом повијала, „Одранила скробом овсенијем; „И још ме је често заклињала, „Да се ником не уклоњам с пута." Кад то зачу од Прилипа Марко, Он тад пушћа своје бојно копље Своме Шарцу између ушију Дели-Муси у прси јуначке, На топуз га Муса дочекао, Преко себе копље претурио, Пак потеже своје бојно копље, Да удари Краљевића Марка, На топуз га Марко дочекао, Пребио га на три половине.
Потегоше сабље оковане,
Један другом јуриш учинише :
Ману сабљом Краљевићу Марко,
Дели Муса буздован подбаци,
Преби му је у три половине,
Пак потеже своју сабљу нагло,
Да удари Марка Краљевића,
Ал' подбаци топузину Марко,
И изби му сабљу из балчака.
Потегоше перне буздоване,
Стадоше се њима ударати;
Буздован'ма пера обломише,
Бацише их у зелену траву,
Од добријех коња одскочише,
Шчепаше се у кости јуначке
И погнаше по зеленој трави.
Намјери се јунак на јунака,
Дели Муса на Краљића Марка;
Нити може да обори Марка,
„Мани, Марко, јали да оманем.
Омахује Краљевићу Марко,
Ал' не може ништа да учипи,
Тад' оману Муса кесеџија,
Удри Марка у зелену траву,
Пак му сједе на прси јуначке.
Ал’процвиље Краљевићу Марко:
„Еда си се криво заклињала,
„Бегођ мене до невоље буде,
„Да ћеш мене бити у невољи ?”
Јави му се из облака вила:
„За што брате, Краљевићу Марко! 240 Јесам ли ти, болан, говорила, „Да не чиниш у неђељу кавге ? „Срамота је двоме на једнога ; Бе су тебе гује из потаје ?" Гледну Муса брду и облаку, Откуд оно вила проговара; Маче Марко ноже из потаје, Те распори Мусу кесеџију Од учкура до бијела грла; Мртав Муса притиснуо Марка, И једва се ископао Марко. А кад стаде Марко преметати, Ал' у Муси три срца јуначка Троја ребра једна по другијем; Једно му се срце уморило, А друго се јако разиграло, На трећему љута гуја спава; Када се је гуја пробудила, Мртав Муса по ледини скаче, Још је Марку гуја говорила : „Моли Бога, Краљевићу Марко! „Бе се нисам пробудила била „Док је Муса у животу био, „Од тебе би триста јада било."
|