Page images
PDF
EPUB

Кад то виђе Краљевићу Марко,
Проли сузе низ бијело лице:
„Јаох мене до Бога милога!
„Бе погубих од себе бољега.”
Па он Муси одсијече главу,
И баци је Шарцу у зобницу
Однесе је бијелу Стамболу;
Кад је баци пред цара честитог,
Цар је од страна ноге скочио,
Вели њему Краљевићу Марко :
„Не бој ми се, царе господине!

[blocks in formation]

,

„Кад од мртве главе поиграваш ?"
Цар му даде три товара блага.
Оде Марко бијелу Прилипу,
Оста Муса уврх Качаника.

68.

Марко Краљевић и Бемо
Брђанин.

Славу слави Краљевићу Марко,
Славу слави светога Ђорђија.
У Марка су млоге узавнице:
Двјеста попа, триста калуђера,
И дванаест Српскијех владика,
И четири старе патријаре,
Од осталог ни броја не има.
Свему доста пива и јестива;
Ал' говори стари калуђере:
„Вала тебе, Краљевићу Марко!

[blocks in formation]
[ocr errors]
[ocr errors]

"Свега имаш у бијелу двору,
„Још да имаш рибе од Орида!”
Мучно бјеше Краљевићу Марку,
Па дозива слугу Богосава,
Додаје му чашу и матару:
„Точи вино, Богосаве слуго!
„Редом чаше око совре даји,
„Немој кога прескочити, слуго."
Па он оде низ бијелу кулу,
Те опрема Шарца од мејдана.
За њим стара пристанула мајка,
Па је Марку тихо бесједила ;
„Ја мој синко, Краљевићу Марко!
„Немој носит ништа од оружја,
„Ти се јеси крви научио,
„Учинићеш крвцу о празнику.".
Нуто Марку велике невоље!
Мучно му је ићи без оружја,
А још горе не послушат мајке.
Не шће узет ништа од оружја,
Већ посједе Шарца од мејдана,
Окрену га низ поље зелено,
Оде право бијелу Ориду.
Кад је био води на ћуприју,
Ал' ето ти једнога јунака,
На дорату ноге прекрстио,
Топузину баца у облаке,
Дочекује у бијеле руке;
Божју помоћ називаше Марку,
Лијепо му Марко приватно.
Вели јунак од Прилипа Марку:

15

20

25

30

35

40

[ocr errors]

„Ој Бога ти, незнана делијо!
„Нијеси ли отуд од Прилипа,
„Од оџака Краљевића Марка?
„Јели Марко код бијела двора ?
Има л' Марко доста узавница ?"
Вели њему Краљевићу Марко:
„Ој Бога ми, незнани јуначе!
„Ја сам јутрос од Прилипа била,
„Код двора је Краљевићу Марко,
Слави Марко свога светитеља;
Има Марко доста узавница.
Вели њему незнан добар јунак:
Нека има, незнана делијо;

9,

[ocr errors]

„Ако Бог да и срећа јуначка,
„Совра ће му у крв огрезнути,
„Бога ми ћу њега објесити
„Баш о вратим бијела Прилипа;
„Давно ми је брата погубио,
Погубио Мусу кесецију."

99

Па окрену коња доратаста,
Оста јадан Марко гледајући.
Свакојако мисли и премишља :
Да би му се казивао Марко,
Хоће њега Туре погубити,
Јер не има ништа од оружја;
Да га пусти бијелу Прилипу,
Хоће исјећ млоге узавнице
А тражећи по оџаку Марка.
Све мислио, на једно смислио,
Па он викну из грла бијела;
„Куд ћеш тамо, Бемо Брђанине?

45

50

55

60

65

70

99

Ево, море, Краљевића Марка!"
Поврати се Бемо Брђанине.
Поузда се Краљевићу Марко,
Да ће утећ на своме Шарину,
Па побјеже пољем широкијем,
За њиме се Ђемо натурио.
Брз је Шарац, утећи му шаше,
Ал' потеже Бемо топузину,

Па заљуља покрај себе њоме
Јадна Марка међу плећи живе,
Паде Марко у зелену траву,
Марко паде, а 'Бемо допаде,
Свеза Марку наопако руке,
Па извади синџир из егбета,
Окова га све у гвожђе љуто:
А на ноге двоје букагије,

75

80

85

А на руке двоје белензуке,

А на грло синџир гвожђе тешко;

90

Па посједе његова Шарина,

А дората води у поводу,
Привезао Марка за дората,
Оде право бијелу Ориду,
Под Оридом вјешала огради,
Да објеси Краљевића Марка;
Моли му се господа ришћанска :
„Богом брате, Бемо Брђанине!
„Ту нам немој објесити Марка,
"Не ће родит вино ни шеница,
„Ево тебе три товара блага.”
Узе Бемо три товара блага,
Води Марка граду Вучитрну,

95

100

Па под градом вјешала огради,
Хоће Бемо да објеси Марка;
Моли му се господа ришћанска :
„Богом брате, Бемо Брђанине!
„Ту нам немој објесити Марка,
„Не ће родит вино ни шеница,

99

, Ево тебе три товара блага." Узе Бемо три товара блага, Гони Марка бијелу Звечану, И ту Бемо вјешала огради, Да објеси Краљевића Марка; Моли му се господа Звечанска: „Богом брате, Ђемо Брђанине! „Ту нам немој објесити Марка, "Не ће родит' вино ни шеница,

99

Ево тебе три товара блага.”

Узе Бемо три товара блага.
Отале се Бемо подигао

[ocr errors]

Кроз некакву Јањину планину.
Тешко Бемо ожедњео бјеше,
Дели-Марку тихо говораше:

105

110

115

120

Знаш ли, Марко, воде ја механе ? 125
„Тешко ме је освојила жеђа."

Вели њему Краљевићу Марко:
„Тако, Бемо, не раде јунаци,
„Већ закољу коња ја сокола,
„Напију се крви од гръоца."
Вели њему Бемо Брђанине:
„Нитћу клати коња, ни сокола,
„Већ ћу заклат тебе Краљевића,
„Па се напит' крви од гръоца."

130

[ocr errors]
« PreviousContinue »