Слуга лепо Турски одговара: „Што је, сине, те сузе проливаш? Ил' си гладан, ил’си жедан, сине? „Ако с’гладан, ето ђаконије; 99 „Ако с жедан, ето вина ладна : 99 Господару, Краљевићу Марко! "Нит' сам гладан па нити сам жедан: „Зло је мене изело из леба, 30 35 40 45 50 „А горе ме из вина попило 99 99 „А у твоме двору господскоме: Ти ме посла, да ти чувам стражу; Тко би теби сачувао стражу? „Отуд иду три аге цареве И за њима триест јањичара, 55 „У глас вичу три аге цареве: 99.99 99 99 Манʼте ме се, Турци јањичари! ,,Ја вам не смем отворити врата, „„Ја се бојим господара мога;"" „Но то Турци ништа и не маре, „Потргоше триест буздована, „На капији оборише врата, „И на моја плећа набројише „Триест и шест златни буздована." Кад је Марко саслушао речи, Узе Марко сабљу и буздован, Па се стаде софри заклињати : „Чујете ли, софро и господо! Тако мене не родила мајка. „Племенита госпођа краљица, } „Не могу вам Прилип накитити 60 65 70 75 80 85 За душицу твоји родитеља И за здравље твоје и Јелино.” То је Марко послушао мајке, Сабљ остави, буздован не ктеде, У двор иду за невољу Турци, 99 Па и седа за трпезу редом: 90 95 Турци Турски међ' собом беседе: 100 „Море, друштво! ајд' да путујемо, „Док нам није присела ужина. Мисле Турци, не зна Турски Марко, Ал' је Марко у цара дворио Баш ако ли и тако не ћете, Ви станите, да вам одударим „По једаред мојим буздованом, "У мом више буздовану нема, „Четрдесет ока ладна гвожђа, „Дваест ока лепа чиста сребра, И шест ока жеженога злата : 105 110 115 „Једно с другим шесет и шест ока; „То видите да сте заслужили, Поклем сте ми врата оборили, 99 99 На мог слуге плећа набројили Рад је с Турци да замете кавгу: 120 125 130 135 140 145 99 „Већ узимам благо од Турака, Нек се пева и нек приповеда, „Што ј' чинио Марко од Турака." Одош Турци из двора плачући, Турци Турски међ' собом беседе: „Бог убио свакога Турчина, „Који више каурину дође, „Кад каурин крсно име служи ! „Што дадосмо за једну ужину, Била брана за годину дана. 99 73. Орање Марка Краљевића. 99 99 „Већ ти узми рало и волове, „Пак ти ори брда и долине, 99 Те сиј, синко, шеницу бјелицу, Те ти рани и мене и себе.” То је Марко послушао мајку: Он узима рало и волове; Већ он оре цареве друмове ; 150 155 5 10 15 |