Page images
PDF
EPUB

„Па нас може оба погубити."
Гледећ кале како Марко спава
Више Марка књигу опазио,
Према себе књигу проучио,
Књига каже, да је мртав Марко.
Онда кале коња одсједнуо,
Па привати за делију Марка,
Ал' се Марко давно преставио.
Проли сузе проигуман Васо,
Јер је њему врло жао Марка;
Отпаса му три ћемера блага,
Отпасује, себе припасује.
Мисли мисли проигуман Васо,
Бе би мртва саранио Марка,

140

145

150

Мисли мисли, све на једно смисли:
Мртва Марка на свог коња врже,

Па га снесе мору на јалију,

155

С мртвим Марком сједе на галију,

Одвезе га право Светој гори,

Извезе га под Вилиндар цркву,

Унесе га у Вилиндар цркву,
Чати Марку, што самртну треба,
На земљи му т'јело опојао,
Насред б'јеле цркве Вилиндара
Онђе старац укопао Марка,
Биљеге му никакве не врже,
Да се Марку за гроб не разнаде,
Да се њему душмани не свете.

160

165

75.

Радул-бег и Бугарски краљ
Шишман.

Мили Боже, на свему ти вала!
Двије су се завадиле гује,
Двије гује, два брата рођена :
Завади се бего Радул-бего
Са Мирчетои братом рођенијем ;
Да око шта, веће ни око шта,
Око пусте земље Каравлашке,
Каравлашке и Карабогданске:
Мирко иште земље старјешинство,
А не да му бего Радул-бего,
Већ увати Мирчету војводу,
Те га баци на дно у тавницу,
Кључе баци у тихо Дунаво.
Како баци кључе у Дунаво,
Тако беже брата заборави.
Но Мирчети Бог и срећа дала,
• У Радула добра љуба бјеше,
Жао снаси милосна ђевера,
Ноћом пусти ронце и рибаре,
Те извади кључе од тавнице,
Па огледа милосна ђевера,
Носи њему танке преобуке,
И рани га љебом бијелијем
А напаја вином црвенијем.
Тако стаде за три годинице,
Кад настаде година четврта,

5

10

15

20

25

Књигу пише краљу Шишманине
Од Трнова од земље Бугарске,
Те је шиље бегу Радул-бегу:
„0 чу ли ме, бего Радул-бего!
Ево ми се мушко чедо нађе,

99

[ocr errors]

, Но те кумим Богом истинијем
„И нашијем светијем Јованом,
„Дођи мене ка Трнову граду,
Те ми крстиш у бешици сина,
„Нек смо, бего, главни пријатељи!"
Књига дође бегу Радул-бегу,
А кад бего књигу проучио,
Удрише му сузе од очију,
На ум паде бегу Радул-бегу,
Бе ће њега краљу преварити,
На невјери сама погубити,
Пак дозивље љубу Анђелију,

Оде шњоме бего говорити :

„О чу ли ме, моја вјерна љубо!

[ocr errors]

Ево мене ситна књига стиже „Од Шишмана из земље Бугарске, „Краљ ме зове, да му крстим сина, „Но ја видим, ђе је пријевара, „Бе ће краље мене да превари

30

35

40

45

50.

„И на вјери мене да погуби,

„Да ми отме земље и градове
„И зароби тебе за љубовцу;

„Но ме свјетуј, моја вјерна љубо!"
Женска страна мудро проговара:
„Господару, бего Радул-бего!
„Бе су жене људе свјетовале?

55

[ocr errors]

„Што л' ћу и ја тебе свјетовати, „Кад ено ти свјета у тавници, „Брата твога, а ђевера мога, „Господара Мирка војеводе ? Он ће тебе мудро свјетовати." Ал' говори бего Радул-бего: „Мучи љубо, муком умукнула! „Јер помињеш Мирчету војводу? „И кости су њему иструнуле." Кад то зачу љуба Радулова, Она оде на тавничка врата, Те изведе Мирчету војводу, Одведе га у бијеле дворе, Па добави млада берберина, Те обрија Мирчету војводу, Обуче му господско одјело, Оде шњиме бегу на чардаке. Кад га виђе бего Радул-бего, Пред њиме је на ноге скочио, Руке шири, те г у лице љуби, А пита га за јуначко здравље: „Јеси ли ми, брате, у животу ?" Проговара Мирчета војвода: „Јесам, брате, али у рђаву: „Убила ме рђа од тавнице, Једва носим у костима душу. Оде му се бего туговати, Шта му пише краљу Бугарине: „Но чу ли ме, мој брате Мирчета! „Свјетуј мене и научи, брате,

"Хоћу л' ићи граду Трновоме

60

65

70

75

80

85

„И повести триста Угричића ?"
Ал' му вели Мирчета војвода:
„О мој брате, бего Радул-бего!
Што ће тебе триста Угричића,
„Тек да буде триста удовица;
"Но јесу л нам наше старе слуге?
„Јели ђегођ Србе Радосаве?
„Јели шњиме Пијаница Ђуро ?
Служи л' јоште Грчићу Манојло ?”
Ал' говори бего Радул-бего:
„Јесу нама у животу слуге:
„Дома нам је Грчићу Манојло
„И са њиме Пијаница Ђуро;
„Нема овђе Срба Радосава,
„Већ га кажу у Видину граду."
Али вели Мирчета војвода:
„Пиши књигу Србу Радосаву,
"Нек те чека на води Босути,
"А ти узми двије вјерне слуге,

99

„Пак ти иди граду Трновоме, „Не плаши се краља Шишманина : „Ако стане рујно пити вино, "Пиће за те Пијарица Буро; Аколоду Грчки говорити, „Говориће Грчићу Манојло; "Ако л' буде мејдан дијелити, „Дијелиће Србе. Радосаве." • Кад то зачу бего Радул-бего, Књиту посла Србу Радосаву, Да га чека на води Босути, А он оде с двије вјерне слуге;

90

95

100

105

110

115

« PreviousContinue »