Таман бјеше на воду студену, Ал' ето ти Срба Радосава, Шњим се бего у лице пољуби, Раде бега у скут и у руку,
Па одоше Трновоме граду. Лијепо их дочекао краљу : Коње води у ахаре доње, Бега води на горње чардаке, За готову совру засједоше. Пише вино за неђељу дана,
С краљем пије дванаест риџала, А са бегом цигле до три слуге. Често гледа беже Радул-беже, Често гледа у бијеле дворе, Хоће ли му кумче донијети;
Ал да видиш краља Шишманина, 135 Бе донесе једну купу вина, Купа, кажу, од дванаест ока, На здрави је бегу Радул-бегу, Бег је даде Пијаници Ђуру, Буро попи, ништа не осјети. Кад то виђе краљу Бугарине, Он отиде Грчки говорити, Да погуби бега Радул-бега И његове до три вјерне слуге; Но Манојло Грчки разабрао,
Па подвикну Срба Радосава:
Зар не видиш, ђе смо изгинули ?"
А кад зачу Србе Радосаве,
Он потрже мача зеленога,
Те погуби краља Шишманина,
Око њега дванаест риџала, Трново му похараше града, Из ризнице покупише благо, Одведоше коње и соколе, Отидоше ка Букрешу граду. Тешко брату једном без другога !
Љушица Богдан и војвода Драгија.
Служио је Љутица Богдане, Служио је војводу Драгију, Служио га за девет година; Не служи га, што он блага нема, Већ за добра из потаје шарца. Кад настала година десета, Подиже се војвода Драгија Са господом итар лов ловити; Сва господа соколе понела, А Драгија малена крагуја. Кад дођоше на језеро мутно, По језеру утве златокриле, Сва господа соколе пустише, А Драгија малена крагуја; Сваки соко утву уватио, Крагуј птица утве не увати. То Драгији врло мучно било, Пак дозива Љутицу Богдана: О Богдане, моја верна слуго! „Трчи, сине, двору бијеломе,
„Донеси ми сивога сокола, „Еда би нам утву уватио, "Еда би нам образ осветлао „На језеру међу господари." А беседи Љутица Богдане: „О Драгија, драги господару ! „Не ће дати разумна госпођа „Без твојега кака обележја.” Он му даде и два обележја: Од појаса свилену мараму, С десне руке бурму позлаћену: „Ево, сине, и два обележја, „Донес’брже сивога сокола.” Узе Богдан оба обележја, Оде брже двору Драгијину, Пак дозива љубу Драгијину: ,0 госпођо, Драгијина љубо!
„Поздравље ти од твог господара, „Господара и мога и твога,
„Да му пошљеш из потаје шарца, „И да пошљеш сивога сокола. А беседи љуба Драгијина: ,0 Богдане, наша верна слуго! "Ја ћу дати сивога сокола, „Али не смем из потаје шарца." Он извади оба обележја: „Ево бурма за витеза шарца, „А марама за сива сокола. Нема куда љуба Драгијина, Отворила деветора врата И десету браву Дубровничку
Из потаје коња изводила, Оседла га и накити лепо, Па га даде Љутици Богдану, Даде њему коња и сокола; Кад се Богдан на шарцу видио, Онда рече Љутица Богдане: „Остај с Богом, љубо Драгијина! „Ја не дворим тебе и Драгију
„И настала година десета,
„Не дворим вас, што ја блага немам, „Већ за овог из потаје шарца." Отиште се преко поља равна, Кано звезда преко ведра неба; А запишта љуба Драгијина, Па потрча у господске дворе, Те дозива девера Манојла: „Јао мене, девере Манојло! „Одбеже нас Љутица Богдане, „И одведе из потаје шарца, И однесе сивога сокола.”
Онда скочи дијете Манојло, Па уседе на коња Шаврана, Отиште се за њим преко поља. Брзо Шавран достигнуо шарца; Кад то виде Љутица Богдане, Осврте се с десна на лијево, Те погуби дијете Манојла, Па освоји и коња Шаврана, Те састави шарца и Шаврана. Глас допаде Драгији војводи:
„Зло си сео, војвода Драгија! „Зло си сео и вино попио „На језеру међу господари! „Одбеже те Љутица Богдане, „Одведе ти шарца и Шаврана, „Манојла ти брата погубио.” Онда скочи војвода Драгија, Оде вришко двору господскоме, Па уседе шару бедевију, Од које је и Шавран и шарац ; Доброј шари добру вољу даје, Цичи шара, како змија љута, На ноздрве модар пламен лиже, Меће пене преко господара, По с три копља у висине скаче, По с четири добре 50) у напредак; Брзо шара достиже Богдана, Достиже га, па га и престиже; А када се натраг повратила, Она цикну, како змија љута, Пак довати Љутицу Богдана, Довати га зуби за ождреље, Удри шњиме о земљицу чарну, Те се Богдан с душом растануо. Над њим стао војвода Драгија, Над њим стао, те сузе пролива: „О Богдане, моја слуго верна!
И Богдане, моје чедо граго!
50) Добре ваља да је овдје мјесто добро, Славенски
« PreviousContinue » |