Page images
PDF
EPUB

Дође њему Дубровачки краљу,
Он мишљаше и очекиваше,
Да ће њега даривати Марко;
Ману Марко топузином тешком,
Мртав краље паде на капију,
А отиде хиљада сватова,
Прав одоше Смедереву граду,
Кад су дошли граду Смедереву,
Лијепо их Ђуро дочекао,
И Држа их петнаест данака;
Оде Ђуро с Јерином на кулу,
А остали сваки двору своме.

80.

Ђурђева Јерина. Пошетала Ђурђева Јерина Испод града б'јела Смедерева Покрај воде тихога Дунава, А за њоме Гргуревић Максо, За Максимом мајка Максимова. Бесједила Ђурђева Јерина: „Мој унуче, нејачак Максиме! "Би ли мене нешто сјетовао ? „Ја имадем шћерцу мљезиницу, „Троји су је просци запросили: „Једно проси Вилип Маџарине,

[ocr errors]

Од Маџарске од земље богате; „Друго проси од Москова краљу; „Треће проси цар Отмановићу „Од Стамбола града Цариграда;

290

295

5

10

15

Сјетуј мдијетеене, Максиме, „Ком ћу просцу моју ћерку дати ?" Бесједи јој дијете Максиме: „Ја ћу тебе, бако, сјетовати: „Ако хоћеш мене послушати, „Подај ћерку Вилипу Маџару, Те ће она бити у богату; „Ако не даш ћерку за Маџара, „А ти подај од Московске краљу, „Кад будемо с краљем пријатељи, „Москови су од боја јунаци „Могу нама помоћ' војевати; „Ако ли је дадеш за Турчина, „Турчин хоће земљу од мираза, „Хоће земљу, хоће и градове." Кад то зачу Ђурђева Јерина, Максима је руком ударила, Удари га руком по образу, Како га је лако ударила, Ударила по бијелу лицу, Четири му помјерила зуба, Максим паде у траву зелену, Свега г’црна крвца обалила, Крвцу пљује, а тихо бесједи: „Бог т убио, моја стара бако! „Куд је дала, уз'о час је дала! „С њоме дала земљу и градове !" Како рече, онако се стече: Даде ћерку за Отмановића,

20

25

30

35

40

И с њом даде земљу и градове.

45

81.

Смрш војводе Каице.

Подиже се господине краљу
Од прекрасне од Маћедоније
Из питома места Смедерева
Од својега двора честитога,
С собом води дванаест војвода;
Подиже се итар лов ловити.
На Ковину Дунав пребродио,
Па се маши Влашке земље равне,
Док с доити Вршачке плакине,
Лов ловио Вршачком планином,
Лов Ловио летњи дан до подне.
Тако краљу Бог и срећа дала,
Те од лова ништа не улови:
Ни јелена, ни кошуте брзе,
Нити каква од ситна звериња.
Добар краља кобак сукобио,

[blocks in formation]

Сукоби га војвода Сибињска,

С собом води три стотин Маџара

И шездесет деце Каравлаа;

Краљ му Божју помоћ називао:

20

„Божја помоћ, војводо Сибињска!"

Војвода му боље одазива:

„Здраво, краљу од Маћедоније!

„Златна круно под небом на земљи, Јасна звездо на Маћедонији!

25

"Звао би те, да се напијемо, „Немам овде вина ни ракије,

,,А да си ме затекао, краљу,
„Код Немеша бана Вршачкога,
„Може бити, да би се напили ;
„Већ сам с децом игру заметнуо,
„Оди, краљу, да се поиграмо.”
Ал беседи господине краљу:
„Брате Јанко, будаласта главо!
„За нас није вика, ни скакање,
„Већ је за нас вино и ракија,
„И господство, да господујемо,
,Мудра памет, да паметујемо;
„У мен има и млађи војвода,
„Који би се ради поиграти,
Своме краљу образ осветлати."
Распе краљу свилена шатора,
Зелен шатор од зелене свиле,
На њем златни дванаест крстова,
Тринаеста јабука од злата,

[ocr errors]

99

У њој сјаји бесцен камен драги ;
Под шатором седе пити вино,
Посађује до десна колена
Елчи-башу Дојчетића Вука,
Па до Вука Бошка Рајчевића,
Па Стојана Степојева сина,
Па до њега Јовицу Ресавца,
Кучајинска бојна копљеника
Од Ресаве лепе воде ладне;
Па до њега Големовић-Ђуру,
Па до Ђуре Орловића Павла,
Па до Павла Радо-бег-Мијајла,
До Мијајла Грчића Манојла,

30

35

40

45

50

55

До Манојла Шајновић-Дамњана,
До Дамњана Облачића Рада,
А до Рада Каицу Радоњу;
Каицом је совру зачелио
Спроћ честитог лица краљевога.
Каква ј' красна Каица војводо!
У каквом ли господском оделу!
На плећи му зелена долама
Од кадиве, извезена златом,
На долами токе сува злата,
А покрај њи тридесет путаца,
Свако му је од по литре злата,
А под грлом литра и по злата,
Које му се на бурму одвија,
Те војвода њиме пије вино;
На војводи чизме и чакшире,
Чизме су му сребром потковане,
А чакшире од плаве кадиве;
По долами коласта аздија,
Сва од сребра и од чиста злата;
На војводи калпак свиле беле
За калпаком од сребра челенка,
О њој златни триста трепетљика,
Свака ваља два дуката златна,
У челенки два камена драга,
Војводи се види путовати,
Кроз крајину водити војводе,
У по ноћи, кано и у подне;
Око врата колајна од злата,
За појасом две убојне стреле;
Висок јунак, танак у појасу,

60

65

70

75

80

85

« PreviousContinue »