Page images
PDF
EPUB

„Иди, љубо, у пивнице доње,
„Те донеси вина и ракије."
Узе Јела два кондира златна,
Па отиде у пивнице доње.

Кад госпођа пред пивницу дошла,
Ал' пивница пуна јаничара,
Папучама пију вино ладно

A

у здравље Јелице госпође,

С покој душе 53) Пријезде војводе.
Кад то види Јелица госпођа,
Та кондиром о камен удари,
Па потрча у господске дворе:
„Зло ти вино, драги господару!
„Зло ти вино, а гора ракија!
„Пивница ти пуна јаничара,
„Папучама пију вино ладно,
„А за моје здравље намењују,
А тебека жива сарањују,

99

, Сарањују, за душу ти пију."
Онда скочи војвода Пријезда,
Те на граду отвори капију,
Па на Турке јуриш учинише,
Те се бише и секоше с Турци
Док погибе шездесет војвода;
Њи шездесет, иљаде Турака;
Тад' се врати војвода Пријезда,
Па за собом затвори капију,
Па потрже сабљу навалију,
Ждралу коњу одсијече главу :

63) „С покој душе" је скраћено за из покој душе.

60

65

70

75

80

„Јао ждрале, моје добро драго!
„Та нека те Турски цар не јаше!"
Преби бритку сабљу навалију :
„Навалија, моја десно руко!
„Та нека те Турски цар не паше!"
Па отиде госпођи у дворе,
Па госпођу привати за руку:
,0 Јелице, госпођо разумна!

99

Или волиш са мном погинути, „Ил Турчину бити љуба верна ?" Сузе рони Јелица госпођа:

,,

Волим с тобом часно погинути, „Негљубити на срамоту Турке; ,,Не ћу своју веру изгубити „И часнога крста погазити.” Узеше се обоје за руке, Па одоше на беден Сталаћа, Па беседи Јелица госпођа: „О Пријезда, драги господару! „Морава нас вода одранила, „Нек Морава вода и сарани. Па скочише у воду Мораву. Цар је Мемед Сталаћ освојио, Не освоји добра ни једнога. Љуто куне Турски цар Мемеде: „Град-Сталаћу, да те Бог убије! „Довео сам три иљаде војске, „А не водим, него пет стотина."

99

85

90

95

100

105

110

85.

Секула се у змију ирешворио.

Оправља се војевода Јанко,
Оправља се на Косово равно,
И он води Секулу нећака;
Ал' беседе сестре Секулине:
"Ујко Јанко, немерено благо!
„Ти не води Секулу нећака,

[ocr errors]

Секула је јошт нејако дете, „Да Секула не изгуби главу:

99

Секула је јединац у мајке.
Кад Секула речи разабрао,
Љутито је Јанку говорио.

„Ујко Јанко, немерено благо!
„Ти не слушај моје миле сеје,
Већ ме води на Косово равно.".
Оде Јанко на Косово равно
И одведе Секулу нећака.

Кад су били код Кучева града,
Код Кучева и код Браничева,
Кучевкиње бело платно беле,
Кучевкиње и Браничевкиње,
Беседи им војевода Јанко:
„Ој Бога вам, Кучевкиње младе,
„Кучевкиње и Браничевкиње!
„Дајте мени три аршина платна,
„Да окрпим белога шатора,
„Даћу вама три дуката жута."
Ал' беседе Кучевкиње младе,

[ocr errors]

5

10

15

20

25

Кучевкиње и Браничевкиње:
„Војевода Сибињанин-Јанко!
„Дај ти нама Секулу нећака,
„Даћемо ти три шатора платна."
Беседи им војевода Јанко:
„Не дам вама Секуле нећака
„За Кучево ни за Браничево.”
Кад то рече војевода Јанко,
Расрде се Кучевкиње младе,
Кучевкиње и Браничевкиње,
Па беседе војеводи Јанку:
„Кад нам не даш Секуле нећака

99

Не дамо ти три аршина платна, Већ га води на Косово равно, „Па га подај црним гавранов’ма, „Нек му они црне очи пију, Очи пију, бело лице грде." Оде Јанко на Косово равно, Кад стигоше на Косово равно, Разапеше те беле шаторе, Пак беседи војевода Јанко: „Сад на ноге, моји соколови, „Те чувајте страже од Турака, „А ја идем санак боравити." Секула је Јанку беседио: „Ујко Јанко, немерено благо! , Сад ти идеш санак боравити, „А ја идем у тај Турски табор, „Створићу се змијом шестокрилом, „Донећу ти цара честитога „У зубима, кано и сокола;

30

35

40

45

50

55

99

99

[ocr errors]

„Кад устанеш, ујко и за санка,
„Немој дати умље за безумље:
Ти не стрељај змију шестокрилу,
Већ ти стрељај сивога сокола.
Оде Јанко санак боравити,
А Секула у тај Турски табор,
Створио се змијом шестокрилом
И донео цара честитога
У зубима, кано и сокола,
Шњиме паде Јанку на шатора,
Сви јунаци виком повикаше:
„Зло си лего, војевода Јанко!
„Зло си лего, а горе устао !

99

Какво чудо на шатору твоме!”
Бипи Јанко на ноге јуначке,
Па он узе ту злаћену стрелу,
Па он мисли, на једно се смисли:
„Зашт да стрељам сивога сокола,
„Кад сам и сам рода соколова ?
"Волим стрељат' змију шестокрилу."
Запе стрелу за златну тетиву,
Па он стреља змију шестокрилу,
Писну змија, упусти сокола,
Змија паде на зелену траву,
А соко се диже под облаке,
Па одлети у тај Турски табор.
Кад то виде војевода Јанко,
Од љутине цикну, као гуја,
Ал' беседи Секула нећаче:
„Ујко Јанко, немерено благо!

39

Нисам ли ти лепо говорио

60

65

70

75

80

85

« PreviousContinue »