Page images
PDF
EPUB

Тад' наљезе Милош од Поцерја.
Заиска му сабљу оковану,
Шаше Милош извадити кавгу

Ал

99

Дружина викну на Милоша :
„Подај сабљу, не замећи кавгё.”
Даде. Милош сабљу оковану.
Ал' ето ти Краљевића Марка
И он води коња под ђевојком,
Стаде јунак њему бесједити :: 1
„Дајде море, Краљевићу Марко!
„Дајде, море, коња и ђевојку,
Што су тебе тамо даривали."
Вели њему Краљевићу Марко:
„Побратиме, џине од Латина!
„Коњ мој није, а ђевојка туђа,
"А мене су, брате, даривали,
„Даривали тешком топузином,
„И ја ћу је тебе поклонити."
Више џине упитати не шће,
Већ он пође коња да увати,
Да увати коња под ђевојком,
Марко скиде тешку попузину
А завара очи Латинину,

Па он ману тешком топузином
Латинина међу очи црне,
Оба ока њему искочише,
А допаде Краљевићу Марко,
Па од џина одсијече главу,
Скиде с њега ђузел одијело,
Па узима господске дарове,
Сватовима даре повратио :

[ocr errors]
[ocr errors]

150

155

160

165

170

175

Куму даде кошуљу од злата,
Старом свату од злата синију,
Војеводи од злата јабуку,
А чаушу копље коштуницу,
А Милошу сабљу оковану,
Оста Марку тешка топузина.
Отидоше кићени сватови.
Оде Марко гором пјевајући,
Оста џиие ногом копајући.

88

Женидба Влашића Радула ").

Кад се жени Влашићу Радуле,
Запросио лијепу ђевојку,
Прстен даје, свадбу уговара:
„Ова свадба до петнаест дана,
„Док ја одем двору бијеломе
„И сакупим господу сватове.”
Он отиде двору бијеломе
И сакупи силу и сватове,
Он сакупи три стотине свата;
Свате купи, у сватове не ће,
Свога коња под ђевојку шиље,
И он шиље два брата рођена,

180

185

5

10

67) Т. ј. Радул-бега из Каравлашке, а оженно се из Црне горе синовицом Ивана Црнојевића. У Црној се гори ова женидба и пјева и приповиједа много пространије, и врло ми је жао, што нијесам могао добити читаве пјесме по реду.

А два брата, два мила ђевера.
Па одоше свати по ђевојку;
Тамо су их л'јепо дочекали,
Сваком свату по бошчалук дали,
Младожењи коња и сокола,
И дадоше лијепу ђевојку.
Чауш виче, дабулана риче:
„Хазур! хазур! кићени сватови!
„Хазур свати, и хазур ђевојка!
„Већ хоћемо дома путовати
Дигоше се кићени сватови,
Отидоше двору бијеломе ;

[ocr errors]

Кад су били насред горе чарне,
Ал' у гори Дињар Бањанине,
На бојно се копље наслонио,
Све сватове редом пропустио,
А кад дође лијепа ђевојка,
Под ђевојком коња уватио.
Кад виђеше два мила ђевера,
За оштре се сабље дохитише,
Да Дињару одсијеку главу;
Ал' говори госпођа ђевојка:
,0 Бога ви, два мила ђевера!
„Ви немојте њега погубити,
„Док чујемо, шта ће говорити,
Ласно ћете њега погубити.”
Преклања се Дињар Бањанине,
Пред ђевојком црну земљу љуби:
„Богом сестро, лијепа ђевојко!
"Ти ћеш бити љуба Радулова,
Тамо су ми два нејака брата

99

99

99

15

20

25

30

35

40

„У тавници Влашића Радула,
"Не би ли их како избавила!"
Па се маши у свил'не џепове,
Те извади дванаест дуката
И Дарива Богом посестриму,
Она њему свилену кошуљу. 2
Па одоше двору бијеломе.
Кад су били пред бијеле дворе,
Сви сватови коње одјахаше,
А ђевојка не ће да одјаше;
Изишла је мајка Радулова,
Изнијела од злата синију,
На синији змију оплетену,
Оплетену од сребра и злата,
На њоји је алем драги камен;
Па говори мајка Радулова:
„Одјаш” коња, мила снахо моја!
, На част тебе од злата синија,
„На синији змија оплетена,

99

99

99

[ocr errors]
[ocr errors]

Оплетена од сребра и злата,

[ocr errors]

„И на њојзи алем драги камен,
„Те ми вези полуноћи, снахо,
,Полуноћи, као у по подне.
Она јој се смјерно поклањаше,
Ал од коња не ће да одјаше.
Изишле су сеје Радулове,
Изнијеле злаћено прстење:
„Одјаш коња, мила снахо наша!

99

На част тебе злаћено прстење,
"Те ти носи докле си нам млада.
Она им се смјерно преклањаше,
Ал' им коња не ће да одјаше.

[blocks in formation]
[ocr errors]

Љутите се у двор повратише,
Оштро ходе, а оштро говоре:
„О наш брате, Влашићу Радуле!
Не ће снаха коња да одјаше,
„Док не види, за кога је дошла.
Наљути се Влашићу Радуле,
Голу сабљу у рукама носи:
„Одјаш коња, кучко! не ђевојко,
„Одјаш коња, одсјећ ћу ти главу;
"Ниси коња од баба довела,
„Већ си мога коња уморила.
Говори му госпођа ђевојка:

99

80

85

„Господару, Влашићу Радуле!

„Не љути се, не имаш се за што: "Не ћу тебе коња одјахати,

90

[ocr errors]

„Док ми не даш кључе од тавнице."
Грохотом се Радул насмијао,
Даде њојзи кључе од тавнице,
Па је онда коња одсједнула,
Па дозивље два мила ђевера:
„Ви хајдете, два мила ђевера,

99

„Кажите ми врата на тавници. Отидоше шњоме на тавницу, Отворише проклету тавницу, Па говори лијепа ђевојка: „Ко су браћа Дињар-Бањанина, „Хајте амо на тавничка врата." Изишла су два нејака брата, Изишла су на тавничка врата, Коса им је, њом би се покрили, Нокти су им, укопали би се;

95

100

105

« PreviousContinue »