Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

Веће ишту, што су и искали,

„Ишту, брате, до три добра твоја: 30

„Прво добро на мору Солило,
„Друго добро бео град Скатара 70),
„Треће добро танана жерава.”
Кад то чуо Ђурађ Чарнојевић,
Он беседи побратиму своме:
„Побратиме, Дојчевићу Вуче!
„Иди, брате, Млетку на чаршију,
„Донеси ми три листа артије,
„Да ја пишем до три ситне књиге,
„Да и шаљем Иви брацу моме

[ocr errors]

Седам дана преко мора сиња:
„Ако може добра прегорети,
„Тако ћ брата очима видити."
Оде. Вуче Млетку на чаршију,
И донесе три листа артије,
Па и даје Чарнојевић - Ђурђу.
Ђурађ пише до три ситне књиге,
Не пише и самим мурећепом,
Веће меша с крвцом од образа;
Док три ситне књиге написао,
На образу рану отворио.
Даде књиге Дојчевићу Вуку:

99

„Носи, брате, до три ситне књиге,

Носи, брате, Иви брацу моме:

35

40

45

50

"Ако може добра прегорети,

Такоһ брата очима видити."

55

[ocr errors]

Вук однесе до три ситне књиге

70) Ваља да је Кошор, који се Талијански зове Камаро.

Седам дана преко мора сиња,
Па и даде Чарнојевић - Иви.
Када Ива прву књигу разви,
Ал беседи Чарнојевић Ива:
„Ој Скатаре, мој бијели граде!
„Ти живијем огњем изгорео!
„Та и ти ли моме брацу дође,
Моме брацу а у дуговање?"
Када Ива другу књигу разви,
Ал’беседи Чарнојевић Ива:
„Ој Солило, мој бијели граде!
„Та и ти се, граде, оборио,

99

[ocr errors]

99

И с тобом се море осолило! „Та и ти ли моме брацу дође, „Моме брацу а у дуговање ?" Када Ива трећу књигу разви, Ал беседи Чарнојевић Ива: „Добро моје, танани жераве! „И ти Турске не минуо руке! „Та и ти ли моме брацу дође, Моме брацу а у дуговање?

99

99

„Вера моја! жалити вас не ћу:
Волим брата, него и градове,
"Нег и тебе, танани жераве."
Паке ђипи Иван Чарнојевић,
Те оседла танана жерава,
Сребрним га седлом оседлао,
А од злата уздом зауздао,
Попрегну га од сребра коланом;
Па он изви од злата ратове,
А и краљу од злата колаче,

60

65

70

75

80

85

Па жераву о каш обесно,
И два кључа од два бела града,
Од Скатара а и од Солила;
Паке посла краљу Латинскоме
Седморица добра коња држе;
Седми данак у Млетке стигоше.
Кад је краљу коња опазио,
Удари се руком по колену,
Чисти скерлет пуче на колену;
Па отиде тавници на врата,
Па у врата ногом ударио,
Гвоздена се отворише врата,
Седамдесет пустио сужања,
А не може да познаде Ђурђа.
А кад позна Чарнојевић - Ђурђа,
Он намаче жестоке бербере,
Те су Ђурђу браду обријали
И Ђурђу су нокте обрезали;
Па намаче жестоке терзије,

Те су Ђурћу скерлет покројили,
Паке седе с Ђурђем пити вино.
Пише вино за недељу дана.
Кад се Ђурађ измеша са вином,
Десни му се образ насмејао;
Поче краљу беседити Ђурђу:
„Ао Ђурђу, моје чедо драго!
„Да се оћеш, Ђурђу, оженити,
„Дао би ти ја лепу девојку,

[ocr errors]

Што би била за тебе госпоја: „Ти си, Ђурђу, рода господскога „Од принципа од Чарнојевића;

90

95

100

105

110

115

„А она је рода господскога
„Од принципа од Сукнојевића."
Ђурађ мисли мисли свакојаке:
„Ако ћу се овде оженити,

[ocr errors]

Та с Латини ја у миру нисам.”
Све је мисли на једно смислио,
Па он скочи на ноге лагане,
Те целива краља Латинскога,
Целива га у скут и у руку.
Пођипаше премудри 'Латини,
Те венчаше Ђурђа са Латинком,

120

125

130

[blocks in formation]

140

Ал' не даде тананог жерава;
И даде му триста пратилаца,
Пратише га до њини Солила.

91.

Смрш Јова Десиошовића.

Разбоље се Деспотовић Јово
У Сријему у тој земљи равној

14) Србља јамачно ће овдје бити мјесто Грбља; али за Ребљаник не знам ништа.

У лијепу селу Купинову,

На смрт је се Јово разбољео 72),
Па дозивље слугу Милутина:
„Милутине, вјерна моја слуго!

99

Ти упрегни коње у хинтове,

„Пак ти трчи, штогођ брже можеш,
„Крушедолу б'јелу манастиру,

[ocr errors]

„Те ми зовни мог рођеног брата,
Мога брата, Максима владику,
„И кажи му, ништа не затаји,
„Да сам се ја на смрт разбољео;
Пак оданле окрени хинтове,
„Трчи брже мјесту Беркасову,
„Те ми зовни моју стару мајку,

99

[ocr errors]

Стару моју мајку Анђелију,

"Ал' њој немој право казивати,
„Да сам се ја на смрт разбољео,
„Већ јој кажи од мене поздравље,
„Да се ја сад на војску опремам
„Преко мора за девет година,

5

10

15

20

72) У једној овој пјесми из Ужичке нахије за овијем сти

хом иде:

А мајке му дома не бијаше,

Но отишла у родбину мајка,
У родбину у ријеку Црну,
Своме брагу Црнојевић-Иву.

ако

Ово свједочи, да се у народу још повлачи спомен, је и таман, да је мати деснога Јована, Мајка Анђелија, била из Црне горе, синовица Црнојевића Ивана, Црна је ријека овдје мјесто ријеке Црнојевића, гдје се Иван из Жабљака најприје преселио.

« PreviousContinue »