„Па је зовем, да ме благосови." То је слуга хитро послушао, Те упреже коње у три реда, Оде право дивну Крушедолу, Те казује Максиму владици, Да се Јово на смрт разбољео, • Пак оданле окрену хинтове, Оде право мјесту Беркасову, Те казује мајци Анђелији, Да се Јово на војску опрема Преко мора за девет година, Пак је зове, да га благосови. Вели њему мајка Анђелија: „Милутине, наша вјерна слуго! „Причекај ме три бијела дана, „Док умјесим бијеле колаче „И док спремим танане кошуље, „Да понесем на дар моме Јову." Ал говори слуга Милутине: „Ој Бога ми, госпо Анђелија! „Јово тебе чекати не може, „Јер је њему хитна књига дошла; „Већ понеси у брашну колаче, „А кошуље у бијелу платну." Од ина се мајци не могаше, Веће спреми у брашну колаче, А кошуље у бијелу платну, Паке сједе у лаке хинтове, Отидоше преко Срјема равна. Кад су били близу Купинова, Око двора слуге гологлаве, 25 30 35 40 35 50 99 ,, А пуштени коњи по ливади 99 И за срећна пута Бога моли, , Што су врани коњи по ливади ,, „Пуштени су да се понапасу, „Дуну вјетар од Фрушке планине, 55 60 65 70 75 80 Чати брату самртну молитву. 99 Што ће, Јово, Сријем земља равна? Што ће, Јово, твоји б'јели двори? 90 Што ће, Јово, твоји врани коњи, „Врани коњи и сиви соколи? 99 99 Што ће, Јово, твоје пусто благо ? Што ће, Јово, твоја стара мајка?" 95 Тад се Јово из мртвих поврати, Па мртвачким проговара гласом : 9, Моме брату Максиму владици: ,,Деспот Јован ходи по Сријему, 99 99 Те он љуби младе и ђевојке; "Ал' ни њојзи жао не учин’те : „Подајте јој три товара блага, „Нек се рани, док је срећа нађе." То изусти Деспотовић Јово, То изусти, а душу испусти. 100 105 110 92. Женидба Змај - Десиоша Вука. Мили Боже, да чуда голема! 99 99 Па се маши руком у џепове, 99 5 10 15 20 25 И даде му хиљаду дуката, И покупи кићене сватове; 99 „0 мој зете, Змај-Деспоте Вуче! „Када, Вуче, по ђевојку пођеш, Ти поведи хиљаду сватова, „Од хиљаде више ни једнога, 99 Од хиљаде мање ни једнога; „Па ти хајде, када тебе драго." 30 35 40 45 „Што би, сине, у земљи Латинској? 50 „Јеси л’, сине, љубу испросио ? „Не ће л' стару одмијенит' мајку ?" Оде Вуче мајци говорити: „Добро, мајко, у земљи Латинској, Јесам, мати, цуру испросио 99 У онога бана од Млетака, „И с баном сам свадбу угодио 55 |