Page images
PDF
EPUB

„Па је зовем, да ме благосови." То је слуга хитро послушао, Те упреже коње у три реда, Оде право дивну Крушедолу, Те казује Максиму владици, Да се Јово на смрт разбољео, • Пак оданле окрену хинтове, Оде право мјесту Беркасову, Те казује мајци Анђелији, Да се Јово на војску опрема Преко мора за девет година, Пак је зове, да га благосови. Вели њему мајка Анђелија: „Милутине, наша вјерна слуго! „Причекај ме три бијела дана, „Док умјесим бијеле колаче „И док спремим танане кошуље, „Да понесем на дар моме Јову." Ал говори слуга Милутине: „Ој Бога ми, госпо Анђелија! „Јово тебе чекати не може, „Јер је њему хитна књига дошла; „Већ понеси у брашну колаче, „А кошуље у бијелу платну." Од ина се мајци не могаше, Веће спреми у брашну колаче, А кошуље у бијелу платну, Паке сједе у лаке хинтове, Отидоше преко Срјема равна. Кад су били близу Купинова, Око двора слуге гологлаве,

25

30

35

40

35

50

99

,,

А пуштени коњи по ливади
Без седала и без покроваца,
Нит' се чују бубњи ни свирале,
Нит' се вију алаји барјаци;
Тад’говори мајка Анђелија:
„Милутине, наша вјерна слуго!
„Кад се Јово на војску опрема,
Што му слуге иду гологлаве ?
„Што с’пуштени коњи по ливади
„Без седала и без покроваца ?
„Што не бију бубњи и свирале?
„Што с не вију алаји барјаци ?"
Вели њојзи слуга Милутине:
„Драга госпо, мајко Анђалија!
„Ваља да је господар на ручку,
Па у здравље пије рујно вино

[ocr errors]

99

И за срећна пута Бога моли,
За то су му слуге гологлаве;

, Што су врани коњи по ливади
„Без седала и без покроваца,

,,

„Пуштени су да се понапасу,
,Спремају се далек’путовати;
„Бубњи били, пак су и престали;
„Вијали се алаји барјаци,

[ocr errors]

„Дуну вјетар од Фрушке планине,
„Па барјаке земљи положише.
Кад су били пред бијеле дворе,
Ту се мајка јаду досјетила;
Кад уљезе у бијеле дворе,
Ал' се Јово са душицом бори,
Више њега Максиме владика,

55

60

65

70

75

80

Чати брату самртну молитву.
Кад то виђе мајка Анђелија,
Закукала, кано кукавица:
„Јао Јово, моје ране грдне !

99

[ocr errors]

Што ће, Јово, Сријем земља равна? Што ће, Јово, твоји б'јели двори? 90 Што ће, Јово, твоји врани коњи,

„Врани коњи и сиви соколи?

99

[ocr errors]

99

Што ће, Јово, твоје пусто благо ?
Што ће, Јово, твоја вјерна љуба?

Што ће, Јово, твоја стара мајка?" 95 Тад се Јово из мртвих поврати,

Па мртвачким проговара гласом :
„Сријем земља стећ ће господара
„Ил’бољега, или ће горега;
„Моји коњи и сиви соколи
„И бијели украј Саве двори
„Моме брату Змајогњеном Вуку;
„Моје благо мојој старој мајци,
Нек се рани и ода зла брани;
„Моја љуба, ал' је рода туђа,
„Она ме је често опадала

9,

Моме брату Максиму владици: ,,Деспот Јован ходи по Сријему,

99 99

Те он љуби младе и ђевојке; "Ал' ни њојзи жао не учин’те : „Подајте јој три товара блага, „Нек се рани, док је срећа нађе." То изусти Деспотовић Јово, То изусти, а душу испусти.

100

105

110

92.

Женидба Змај - Десиоша Вука.

Мили Боже, да чуда голема!
Подиже се Змај-Деспоте Вуче
Преко мора Млетку Латинскоме,
Да он проси лијепу ђевојку
У некака бана од Млетака;
Он поведе дванаест катана
И понесе три товара блага,
Оде право у земљу Латинску.
А кад дође Млетку Латинскоме,
Лијепо га бане дочекао,
Гостио га за петнаест дана.
Но говори Змај-Деспоте Вуче:
„Чујеш ли ме, бане Латинине!
„Ја нијесам дош’о пити вино,
„Већ просити лијепу ђевојку;
Но акхоћеш да смо пријатељи,
„Поклони ми ћерку за љубовцу.

99

99

Па се маши руком у џепове,
Те извади од злата јабуку,
Уз јабуку хиљаду дуката,
Па их пружи бану Латинину.
Кад то виђе бане Латинине,
Он се скочи од земље на ноге,
Те се с Вуком у лице пољуби,
А Вук бана у бијелу руку,
Па му даде од злата јабуку,

99

5

10

15

20

25

И даде му хиљаду дуката,
А бан Вуку поклони ђевојку,
Када Вуче испроси ђевојку,
А он оде свадбу уговарат";
За дуго је Вуче одгодио:
Од 'Бурђева до Дмитрова дана,
Док отиде шеру Купинову

И покупи кићене сватове;
Па се Вуче на пут отиснуо
Са његових дванаест катана,
А прати га бане Латинине,
Па је бане Вуку говорио:

99

„0 мој зете, Змај-Деспоте Вуче! „Када, Вуче, по ђевојку пођеш, Ти поведи хиљаду сватова,

[ocr errors]

„Од хиљаде више ни једнога,

99

Од хиљаде мање ни једнога;

„Па ти хајде, када тебе драго."
Када чуо Змај-Деспоте Вуче,
Оде Вуче шеру Купинову.
А кад дође двору бијеломе,
Дочека га остарила мајка,
Па га пита мајка Анђелина:

30

35

40

45

„Што би, сине, у земљи Латинској? 50 „Јеси л’, сине, љубу испросио ? „Не ће л' стару одмијенит' мајку ?" Оде Вуче мајци говорити:

„Добро, мајко, у земљи Латинској, Јесам, мати, цуру испросио

99

У онога бана од Млетака,

„И с баном сам свадбу угодио

55

« PreviousContinue »