Page images
PDF
EPUB

Преко себе њега претураше.
Док су били у полу мезева,
Три стотине глава осјекоше;
Грлом виче Јакшићу Тодоре:
„Немој брате, дијете Стјепане!
„Богу вала и светом Јовану,
„Кој је њима повезао руке!"
У то доба у Голеш планину,
Стоји вранац на друму широку,
И на њему дилбер Иконија,
Па је скида Тодор са вранчића,
Те је меће на коња дорина,
Свога вранца међу очи љуби,
Па се њему на рамена баци,
Право оде своме Бијограду
И одведе дилбер Иконију,
Право ј' води у Ружицу цркву,
Те се вјенча с њоме по закону;
Па написа књигу на кољену,
Те је шаље бијелу Будиму
На кољено госпођи краљици :
„Ој госпођа, Будимска краљице!
„Кад ти пођеш ћери у походе,
„Ти не иди звијездић-Ивану,
„Већ ти хајде Јакшићу Тодору."

370

375

380

385

390

95.

Роиство и женидба Јакшића Шћепана.

(из Бјелопавлића).

Још зорица није заб'јелила,
Ни Даница лица помолила,
Бијела је вила покликнула
Са Авале зелене планине,
Вила зове у Бијоград Стојни
По имену два брата Јакшића,
Јакшић-Митра и Јакшић-Шћепана:
„О Јакшићи, зло вам јутро било!
„Ал' чујете, ал' се не бринете?
„На Бијоград ударише Турци,
„Ударише Турци су три стране,
„И још ћу ви по имену казат' :
Ево прво Ћуприлијћ везире,

99

„За њим војске четръест хиљада;
„А друго је паша од Видина,
„За њим војске тридесет хиљада;
„Треће паша с Новога Пазара,
За њим војске двадесет хиљада;
„Ако ли ми вјероват' не ћете;
„Ви изађте граду на бедене,
„Па поглајте на поље широко
„Што је силне под Бијоград војске."
Кад то зачу Јакшић Димитрије,
Он поскочи на ноге лагане

И отиде граду низ чаршије,

5

10

15

20

25

Па изиђе граду на бедене,
Па погледа на поље зелено:
Боже мили, чуда и зламења!
Колико је поље Бијоградско,
Да ми падне капља од облака,
Нигђе не би на земљу паднула,
До на коња, али на Турчина,
На Турскога бијела шатора;
Колико се јунак препануо,
Од страха га увати грозница,
Па се натраг низ чаршију врати,
Оџаку је своме долазио,

Привати се коња и оружја,
И довати од града кључеве,
Па се тури коњу о рамена,
Нагна коња низ градске сокаке
Докле дође на врата од града,
Од града је врата отворио,
Ꭹ вратима кључе оставио,
Па побјеже пољем широкијем
Крајем војске Ћуприлијћ-везира,
И побјеже у гору зелену.
Када соко у планину дође,
Ту му жарко огријало сунце
На студену воду Јахорику,
Ту је био јунак починуо,
А сам собом био говорио:

„Авај, Митре, главу изгубио !
„Буд утече јутрос уз планине,
„Чему брата остави својега,

30

35

40

45

50

55

„Брата свога, Јакшића Стјепана ?"

Хоћаше се натраг поврнути,
Ема Турци кавгу учинише,
На Бијоград Стојни ударише,
дарише Турци су три стране:
Силна војска Ћуприлијћ-везира
Ударила на врата од града,
Од града се не замеће кавга,
Нити пуче пушке ни лумбарде,
Ев' од града врата уграбише,
Ни би мртва ни би рањенога:
У Бијоград Турци улазише,
Па по граду веље јаде граде:
Робе робље, а сијеку главе,
Купе пусто Бијоградско благо,
Још су добра роба заробили,
Заробили Јакшића Стјепана,
Турци су га жива уватили
На ђогина коња под оружјем.
Колико је диван и угледан,
Не ћеше га изгубити Турци,
Но му вежу наопако руке,
А воде га под шатор везиру.
Кад ли дође момак пред везира,
Трипут му се свезан поклонио,
Љубио му руку и кољена,
Стаде везир роба сагледиват’;
Кад га виђе и познаде дивна,
Велики му шемлук учинио:
Све истури од боја топове;
Па му везир одријеши руке,
И даде му коња и оружје,

60

65

70

75

80

85

Те се с њиме по ордији дичи.
Кад Бијоград Турци похараше,
Крену сила испод Бијограда,
Па окрену везир Ћупрелија
И његова веља силна војска.
А да видиш Јакшића Стјепана!
Јаше коња на прама везира.
Ал' да видиш силе од везира:
Не води га везир у Ћуприју,
Но га води у Стамбола града,
У Стамболу Отмановић-цару,
Да му царе роба честитује.
Кад је везир у Стамбола доша
Под високе цареве сараје,
У цара је везир улазио,
Бјелу му је руку пољубио,
Па је цару сјео уз кољено,
А за собом роба приводио,
Те код цара на диван изиђе,
Љубио му ногу и папучу,
И столове, ђе цар сједијаше.
Кад га царе виђе и познаде,
Код себе га сједе на сеџаду,
Па је њему царе бесједио:
„О јуначе, Јакшићу Стјепане!
„Потурчи се, Бог те не убио!
„Врћи ћу те велика везира,
„А везира Бошни на Травнику,
Бићеш већил над седам везира,
„И даћу ти ћерцу за љубовцу,
„Држаћу те ка' и свога сина:

[ocr errors]
[blocks in formation]
« PreviousContinue »