Page images
PDF
EPUB

Sadly

flask

[ocr errors]

„Б’јело ти је лице потавњело,
Живот ти се веле испуцао

[ocr errors]

> darkened 275

У затвору паше баба мога;
„На ти боцу ову воде ладне,
„Да с умијеш и да се напијеш.”
У руке је јунак доватио,

Ма јунак је и одвише мудар:
Њу удрио камену од зада 73)
А прикупи скуте од доламе,
Да га вода не дотакне ладна.
На њега се була расрднула,
Ал' се опет брже повратила,
Па са њиме игру заметаше,
Овако му била бесједила:
„Потурчи се, црне очи моје!
„Узми мене за вјерну љубовцу."
Ал' јој вели Јакшићу Шћепане:
„О Хајкуно, за Бога једнога!
„Нигда ти се потурчити не ћу,
"Нит' ћу моју вјеру похулити,
„Ни Христови закон изгубити;
Но сам радиј изгубити главу.
На њега се була расрднула,
Ал се опет брже повратила
И са њиме игру заметала,
А Шћепану ријеч бјеседила:
„Ој Шћепане, обљуби ми лице.
А тако јој Шћепан одговара:
„Турска було, јад те задесио!

99

13) „од зада” значи од зида.

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]
[ocr errors]

305

„Не може ми закон поднијети, grant „Да каурин Турске буле љуби: Небо би се ведро растворило, „А из неба паднуло камење, „Убило би и мене и тебе." На њега се була расрднула, Ал' се опет брже повратила, Па Шћепану ријеч бесједила: „Ој Шћепане, очи моје црне!

99

99

Не бих ти се млада покрстила
„Ни за какво благо од свијета
„До за твоју на рамену главу:
„Ако ћеш ми дати вјеру тврду,
„Да ме хоћеш узет за љубовцу,
„Ја се хоћу покрстит' за наго;
„Да пашино благо покупимо,
„Да бјежимо Стојну Бијограду."
Кад то чуо Јакшићу Стјепане,
Од земље је на ноге скочио,
Па јој пружи обадвије руке
И даде јој Божу вјеру тврду,
Да је хоће узет за љубовцу;
Па скочише на ноге лагане

И дванаест отворише врата,
Изидоше пред бијелу кулу,
Погледаше ка небу ведроме,
Ал' на небу мјесец одскочио;
Уљегоше паши у сараје,
У одаје, ђе је благо било,
Три товара блага покупили;
Уљегоше у коњске подруме,

310

315

320

325

330

Те бирају хате четвртаке,
Три товара блага товарише,
Још два хата за се изабрали.
Јакшић Шћепан окрочи ђогина,
Ал' да видиш пашину Хајкуну!
У одаје паши улазила,
Пашину је сабљу доватила,
О којој су два гајтана златна,
А у њој је алем камен драги,
Ваља сабља по Нова Пазара;
Па изиђе пред сарајли кулу,
Даде сабљу на коња Шћепану :
„На ти сабљу, драги господару!
Кад се тамо друмом затуримо,
Ако би се ђегођ натурило,
„Да се с пута не макнеш грђему."
А Шћепан је ћорду припасао,

А ђевици ријеч бесједио:

„Јаши коња, за Бога, Хајкуно !"
А Хајкуна њему бесједила:
Стани мало, моје очи црне!
„Да до паше у одају пођем,
„Да доватим диван-кабаницу,
„Што је пуста од жежена злата
„И по злату искићена дивно:

[ocr errors]
[ocr errors]

Све стрелице и драго камење,

Те се сија, као сунце жарко.

Кад изнесе диван-кабаницу
И даде је на коња Шћепану,
Тада була коња окрочила,
Побјегоше пољем од Пазара,

335

340

345

350

355

360

Једну ноћцу много прелазише,
Три 6' конака һириџијам била:
Мркнуло је у Нове Пазаре,
А свануло више Бијограда.
Здраво Шћепан у Бијоград дође
И доведе Турску булу младу,
Набавио дван’ест калуђера,
Крстише је и зламеноваше,
И узе је за вјерну љубовцу.
То је било кад се и чинило,
Већ за славу Бога да молимо
И за здравље владике светога,
Амии, Боже, вазда те молимо !

96.

Женидба Јакшића Мишра.

(из Сиња).

Дворбу двори богат у богата,
А сирома један у другога:
Јакшић Митар у војводе Јанка;
Не двори га, да дворбу издвори,
Нит'га двори, да му најам плати,
Већ да види његову сестрицу,
Да је види, и да је обљуби.
Дворио га девет годин' дана,
Кад десета година настала,
Не море је младе ни видити,
Камо л' ће је јунак обљубити;
Разболи се Митар дите младо,

365

370

375

5

10

Разболи се болом брез болисти,
К њем долази робиња дивојка,
Па је Митру она говорила:

„Што је теби, Митре дите младо?
„Која ти је голема невоља,
„Тере си се јунак разболио ?"
А вели јој Митар дите младо:
„Кад ме питаш, робињо дивојко,
Све ћу теби казивати право:

99

99

Ево има девет годин' дана,

„Да ја дворим Јанка господара;

99

15

20

„Не дворим га, да дворбу издворим, „Нит' га дворим, да ми најам плати; 25

Већ, да видим његову сестрицу,

„Да је видим, и да је обљубим;

99

[ocr errors]

„Већ те молим, робињо дивојко! Састави ме с госпојицом твојом, „А ја ћу те липо даровати: „Даћу теби четвере аљине: „Двој од свиле, двоје од кадифе. Кад је било вечер по вечери, Она Митру вечеру носила И узела кључе од чардака, Па га води госпоји дивојки, Деветера врата отворала, Док је Митра дивојки увела; Кад дивојка Митра сагледала, Овако је њему говорила:

99

„О радости, велика драгости!

„Душо моја, млад Јакшићу Митре!

„Љуби мене, колико ти драго,

30

35

40

« PreviousContinue »