Page images
PDF
EPUB

9,

Пак ме води двору бијеломе "
Љуби Митар гиздаву дивојку,
Љубио је до зоре бијеле.
Кад је била зора забилила,
Скочила се лијепа дивојка,
Скочила се на ноге лагане,
Паке иде у кулу бијелу,
Купи благо Јанка брата свога,
Пака иђе доли у подруме,
Те изведе два коње голема,
Себи једног, а Митру другога,
Па готове коња посидоше,
Пака биже горицом зеленом.
Кад у јутру јутро осванула,
Иђе Јанко у кулу бијелу,

Да обађе млад-Јакшића Митра,
Али Митра у кули не нађе;
Иђе к секи у чардаке горње;
Ал' му сестре у чардаку није;
Када оде коњим у подруме,
Добри коња у подруму није;
Онда се је Јанко оситио,
Па је добра коња посиднуо,
Те за њима иђе у потрагу,
И стиже и на трећем конаку,
Па је Јанко Митру бесидио:

45

50

55

60

65

„О бора ти, млад Јакшићу Митре! „Ако си ми сестру ти одвео,

99

„За што си ми благо ти однио?

„Благ’однио и коње одвео?"

А вели му Митар дите младо:

70

„Да мој шура, војевода Јанко !
Сестру не би за бољег удао,
„Брез блага је не би ни удао;

99

А имаде девет годин' дана,

„Да те дворим, војевода Јанко,
„Ја сам добра коња издворио."
Онда му је Јанко говорио:

„Ајде с Богом, Митре дите младо!
„Пази мени драге сестре моје!

„На путу ти добра срећа била,

75

80

"А под ногам' сви душмани твоји,

85

99

„Како коњу и плоче и чавли!“

97.

Јакшићима двори похарани.

Вино пију два брата Јакшића,
Јакшић Дмитар и Јакшић Богдане,
У Ужицу граду бијеломе,

Али њима ситна књига дође
Од онога града Бијограда:

"У зло сјели, два Јакшића млада!
„У зло сјели и вино попили!
„Када ваши двори изгореше,
„ Стара мајка коњма прегажена,
„Одведени коњи из арова, stoples
"Однешено благо из ризница,
„Одведена сестрица Јелица.
Кад то чуше два Јакшића млада,
А скочише на ноге лагане,

99

5

trample

10

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

15 suring

20

chambers

25

black

30

Машише се коњма на рамена,
Отидоше право Бијограду,
Мало нашли у животу мајку,
Па је пита Јакшић Димитрија :
Бога тебе, стара наша мајко!
Тко попали наше б'јеле дворе?
Тко је тебе коњма прегазио ?
Тко одведе коње из арова?
Тко однесе благо из ризница?
„Тко одведе сестрицу Јелицу?
„Какви коњи, какви ли јунаци ?
„Куд одоше, на коју ли страну?"
Онда њима мајка одговара:
„Два Јакшића, а два моја сина!
„Врани коњи, а црни јунаци;
„Отидоше право низ Дунаво.”
Кад то чуше два брата Јакшића,
Прав' одоше у земљу Арапску,
Траже сестру три године дана,
А не могу ни да чују за њу,
Кад настала година четврта,
Онда вели Јакшић Димитрија:
„О Богдане, мој брате рођени!
„Хайде, брате, да се растанемо:
„Па ти иди право Бијограду,
„Виђи, јели наша жива мајка;
„Ја сам идем кроз земљу Арапску,
„Еда Бога, да ја сестру нађем!"
То рекоше, па се растадоше ;
Оде Богдан натраг Бијограду.
Оде Дмитар кроз земљу Арапску,

[ocr errors]

35

Separate

40

45 through

А кад дође на воду Ступницу,
На њој нађе четири робиње,
Њима Дмитар Божју помоћ виче, wishes
Оне њему добро приватише:

„Здраво да си, незнана делијо!" rader 50+ Опет им је Дмитар говорио:

99

Бога вама, четири ђевојке!

„Зават те ми воде са Ступнице,
„Јер сам, душо, врло ожеднио."
Оне њему онда бесједише:
„Бога тебе, незнана делијо!

99

[ocr errors]

,Можемо ти воде заватити,

„Али није здрава по јунаке;

„Већ кад воду Ступницу пријеђеш
И кад будеш тамо кроз чаршију,
„Обазри се с десна на лијево,
„Велике ћеш дворе угледати,
„Покривени лимом и ђумишем,
„Око двора бакрена авлија,
„Пред капијом сребрна ћуприја;
То су двори аге Арап-аге,

[ocr errors]

"Да би Бог да, остали му пусти!

99

„У њима је сестра Јакшићева,

„За онијем агом Арап-агом,

55

60

65

„Когођ путем кроз чаршију прође,

70

99

, Она носи студену водицу,

„Она поји по путу путнике

„А за здравље двају браће своје."
Кад то чуо Јакшић Димитрије,
Он не тражи моста ни бродова,
Већ нагони коња на Ступницу,

75

А кад Дмитар дође у чаршију
И угледа Арапове дворе,
Он запјева танко гласовито,
У двору га сестра познавала,
Низ образе сузе прољевала ;
Питала је Арапка заова:
„Што је тебе, снахо моја драга ?"
Она њојзи тихо говорила:

99

sister

Не питај ме, моја заовице! „Ево јунак пјева кроз чаршију, „Као да је од мог вилаета, „Мину мене жеља брата мога." А кад Дмитар на капију дође, Он подвикну из грла јуначког: „Изађиде, Арапагинице, „Изнеси ми да с' напијем вина „А тако ти до два брата жива!" Умах га је сестра познавала, Па изиђе к њему на капију, Руке шире, у лице се љубе, Жалосно га за вилает пита; Не имаде да изнесе вина, Извади му тридесет дуката: „На ти, брате, тридесет дуката, „Па ти иди механџији Јову, „Па пиј, брате, вино до јације, „Ође нема аге Арап-аге, „Арап-ага довече ће доћи, „Ја ћу њега љуто опојити „А капије не ћу затворити; „А кад буде велика јација

[ocr errors]

80

85

90

95

100

105

« PreviousContinue »