Page images
PDF
EPUB

„Па он узја вранца великога,
„Брже трчи граду Бијограду,
„Не бил брата жива затекао;
„Кад је био на Чекмек-ћуприју,

95

;, Нагна вранца, да преко ње пређе, 90 „Пропадоше ноге у ћуприју, „Сломи вранац обје ноге прве. „Кад се Дмитар виђе на невољи, ,, Скиде седло с вранца великога, „Пак заврже на буздован перни, „Брже дође граду Бијограду, „Како дође, он љубу дозива: ,,,, Анђелија, моја вјерна љубо! „Да ми ниси брата отровала ?”” „Анђелија њему одговара: ,,,,Нијесам ти брата отровала, ,,,,Веће сам те с братом помирила.

99.

Оиеш дијоба Јакшића.

(из Црне горе).

[ocr errors]

Вино пију два брата Јакшића:
Јакшић Митар и Јакшић Шћепане;
А пошто се напојише вина,
Шћепану је Митар бесједио:
„Хајд’, Шћепане, у лов да идемо;
„Јесам јуче био у планину,
„Ранио сам плавога јелена,
„Не ће молга данас уфатити.”

100

5

„Не бисмо л' се од рђе отели."
То је Шћепан љубу послушао,
И отиде зеленом планином;
Кад се Митру примакнуо близу,
Али Митар у свијару свири,
У свијару брата поменује.
Кад то зачу Јакшићу Шћепане,
Он се јави Митру брату своме.
Скочи Митар, познаде Шћепана
Руке шире, у лица се љубе,
И за братско питају се здравље,
Па су оњен нојцу боравили.
А кад свану и ограну сунце,
Отидоше у лов у планину,
Шћепан хајка, а Митар западе,
Нагна њему плавога јелена;
Но је Митру добра срећа била,
Од њега је јелен узбјегнуо,
На Шћепана брзо долазио,
Шћепан му се на пут учинио,
Но га јелен рогом доватио,
Грдну му је рану начинио,
Виде му се црне утробице,

75

80

85

90

Паде Шћепан насред друма пута;
К њему брзо Митар доскочио,

95

И

пуштио крвцу од образах, Па га бачи на плећи широке, Донесе га својему чардаку, Па с овацах саломи чактаре, Брата бачи дору у рамена; Њега ћера, а најави овце,

100

А све рони сузе од образах,
Докле дође на своје дворове.
А излезе Шћепанова љуба,
Да сусрете господара свога;
Кад ђевера Митра угледала,
Од њега је главу занијела;
Унесе га Митар у дворове,
Па набави од мора ећима,
Свога брата од ранах извида.
Кад се Шћепан на ноге дигнуо,
Митру брату ријеч говорио:
, Ходи, Митре, да се осветимо !"
Па увати вјереницу љубу,
Извади јој обје очи црне,
Па јој даде тојагу у руке,
Нека проси, да се љебом рани.

100.

Јакшићи кушају љубе 76).

Пију вино два Јакшића млада:
Јакшић Митар и Јакшић Богдане;
А кад су се понапили вина,

Јакшић Богдан Митру бесједио:
Јакшић Митре, мој мио брајане!

99

105

110

115

5

76) Ова је пјесма штампана ў Саширу Рељковића, али сам је ја слушао и у народу нашему, особито од једнога момчета из Ужичке нахије, од кога сам је овако преписао.

[ocr errors]

Док ми, брате, скупа пребивасмо „И мајка нам двори управљаше, „Тад се наши двори бијељеше, „И гости нас често походише, „Походище Сримјемски кнезови, „И сам главом Српски цар Стјепане; „А како се, брате, растадосмо,

„И љубе нам двори управљају,

99

9,

Тако наши двори, потавњеше,

„И гости нас, брате, оставише,

99

وو

Не походе Сријемски кнезови,

Нит' сам главом Српски цар Стјепане; „Та с кога је? да од Бога нађе !" Јакшић Митар брату бесједио: „Јакшић Богдан, мој мио брајане! „То је, брате, с твоје вјерне љубе,

[ocr errors]

С Вукосаве, да од Бога нађе!”

То Богдану врло мучно било,
Пак је Митру тихо бесједио:
„Јакшић Митре, мој мио брајане!
„Ходи, брате, да кушамо љубе,
„Да видимо, ил' је с моје љубе,
„Ил' је моје, ил' је, брате, с твоје.”
Што рекоше, то и учинише:
Отидоше Богданову двору;
Богдан оде к љуби у тимаре,
Митар оста двору на пенџеру,
Да он слуша, што ће бесједити.
Јакшић Богдан љуби бесједио:
„Вукосава, моја вјерна љубо!
„Ја бих теби нешто бесједио,

10

15

20

25

30

35

„Али не знам, јели твоја воља!”
Љуба њему тихо одговара:
„Господару, Јакшићу Богдане!
„Говор, душо, штогод ти је драго,
„Још ти нисам воље покварила,
"А ни сад ти покварити не ћу."
Јакшић Богдан љуби бесједио:
„Вукосава, моја вјерна љубо!

99

40

>

„Краљ Будимски свога жени сина,
„Брата Митра зове у сватове,

45

99

99

Митар иште коња и оружје,

"А и наше Турско одијело,

И он иште седло оковано;

„Хоћу л' дати, моја душо драга?"

Љуба њему тихо одговара:

„Подај, душо, Јакшићу Ботдане!
„Подај брату коња и оружје,
„И подај му Турско одијело,
„Још к отому седло оковано ;
„Ја ћу дати твоју абајлију,
„Што сам теби код бабајка везла,
„Пак ти нисам за њу казивала,
„Јер је нисам била испунила,
„А сад сам је испунила златом;
„И даћу му ђердан испод врата,
„Један ђердан од жутих дуката,
„А други је од б'јелог бисера,
„Плести ћу 77) му коњу усред гриве,
„Нека диче краљеве сватове."

77) Мјесто илесши ћу у говору би се казало илешћу.

50

55

60

65

« PreviousContinue »